Tamagotchi 2
petak, 26.01.2024.
Evo, ovako otprilike izgleda jedan (relativno :O) dobro mažen i pažen, odrasli tamagotchi... podignut od samo malo brašna i i vode... i mrvice soli. - samo svojom snagom.
Čarolija...
Mislim... nema se tu puno posla. Bitno je samo da vam uspije starter (imati dovoljno strpljenja, bez njega ništa) pa onda predtijesto, pa pravi omjer brašna i vode, autoliza, preklapanja, razvlačenja, fermentacija, predoblikovanje, oblikovanje, hladna fermentacija... prava temperatura za pečenje...
Ili, ovako... kao što rekoh - najvažniji je dobar starter, a nakon autolize kruh zapravo skoro sve sam odrađuje, vi ga samo povremeno malo (po)tapšete po ramenu.
I sad... naravno... strpljenje koje ja ulažem u starter (hranjenje 5-7 dana) je obrnuto proporcionalno onome za rezanje kruha. Odnosno - nema ga! I ovaj put sam rezala još vrućeg, i pri tome ga dobro zgnječila i izmasakrirala nožem... tak' da nekakvo ozbiljnije snimanje nije imalo smisla :I
Al' tako je to kad je korica fina, tvrda i krckava, a iznutra sve mekano i još se pomalo puši...
Dobro... ovaj sljedeći možda i ostavim da se skroz ohladi...:I
Moram ipak napomenuti da, osim ovog preuranjenog rezanja i gnječenja kruha, nitko nije stradao... niti jedan tamagutchi nije uginuo.
Jedino je za potrebe snimanja fotografija iz ormara izvučen ovaj ručnik (peškir, otarak) i tom potrebom propisno izgužvan. Znam da bi me mama poprijeko pogledala da je mogla vidjeti što radim (ona ga je i izradila)... ali što sad - oprat ću ga i ponovno vratiti u ormar :O
Inače, u našim krajevima se takvim ručnicima okite mladenci i kumovi u svatovima, ali i križ na čelu pogrebne povorke... pa si sad mislim, obzirom na ovo potonje, da je ovakvo kićenje kruha puno, puno bolja opcija...
A i obzirom na uzorak (Pan?) na ručniku, reklo bi se da se i njemu 'živo fućka' :O
Et'... a kruh je stvarno odličan.
Vrijedi svakog utrošenog... sata :)