nedjelja, 20.05.2007.
today is the first day of the rest of my life
jucerasnji razgovor s direktorom svemira jako me rastuzio.
opet onako da me boljelo.
on mene, ipak, ne voli onako kako bi trebao, a da bude dobro.
i ja to ovdje konstatiram po ne znam koji put.
rekla sam mu da se svaki put, kad se on meni javi i zeli me vidjeti, ja nadam da ce mi reci da je sada sve prekrasno i u to me uvjeriti.
mazohist u meni bi tako mogao zivjeti.
ali on se ispuhao tijekom dana.
izmucila sam sama sebe.
i onda sam mu rekla da se ne mozemo vidjeti niti da zelim da me vise ikada zove.
to je bilo tako odvratno tesko da me jos sada boli u trbuhu nesto nedefinirano.
jer ja se zaista svaki put nadam da ce on doci i dati mi se.
a on to ne moze.
cak sam otisla tako daleko da brijem da zeli, ali sam sebi to ne daje na volju.
mozda se samozavaravam da bi mi bilo lakse, a mozda imam pravo.
ja volim brijati da imam pravo jer mi je tako lakse.
i svaki put se malo pustim od njega i onda me svaki put on vrati unatrag.
i onda sam ja jadna i tuzna samo iz razloga jer zabrijavam neku romantiku koja je neostvariva. nazalost, ali tako jest.
nakon povremenog cmizdrenja, puno zamisljenog razgovora s njim i dva jointa, rekla sam mu sto mislim.
to sam mu, doduse ne bas tako decidirano, rekla vec nekoliko puta, ali ovaj me put ozbiljno shvatio.
sada me boli u trbuhu nesto nedefinirano od toga.
'ko da su mi aliena odstranili', opisao je feeling, kad ga je dugogodisnja djevojka ostavila, jedan moj prijatelj.
...........................
sada bih rado otisla na godisnji i fizicki uzivala, no kako nema nikog da pucne prstima i udovolji mi, nadat cu se za sada jednom sivom danu vikenda.
jer za onda imam plan.
loverboy je bio malo na cekanju da si promislim kaj hocu i kaj necu.
sada je, ocito, back in the game.
a za igru imamo plan.
dakle, nakon jednog sivog vikenda, mozete ocekivati prostote samo takve.
