Neka mudra žena, putujući kroz planinu nađe u jednom potoku dragi kamen. Sutradan srete putnika koji bijaše gladan, te mudra žena otvori torbu da mu da nešto pojede. On ugleda dragi kamen u njenoj torbi, očara se njime i zatraži od mudre žene da mu ga da. Mudra žena to učini bez premišljanja.
Putnik pođe dalje, sav radostan zbog svoje dobre sreće. Znao je da kamen dovoljno vrijedi da ga učini bogatim. Ali, poslije nekoliko dana, vrati se on natrag i potraži mudru ženu. Kad je nađe, dade joj kamen i reče: "Razmišljao sam. Znam koliko je ovaj kamen vrijedan, ali ti ga vraćam u nadi da ću od tebe dobiti nešto što je mnogo, mnogo vrijednije. Ako možeš, daj mi to što imaš u sebi, a što ti je omogućilo da mi s takvom lakoćom daš ovaj skupocjeni kamen."
