čovjek mora vjerovati u nešto, ja vjerujem da ću popiti još jednu tangerinu, jebi ga

Evo novi post tek tako reda radi. Ne znan što bi pisa.

Sinoć san bia na tulumu i to bolestan bolila me glava, drob, ima san temperaturu i češće san posjeća zahod nego obično. Trio sa bunkera je opet bia na okupu. FIle i Pajo su se oblejali ja nisan pia. Neman pojma sto je File radia cilu većer samo znan da je Pajo pomaga Mari da se izriga.

Što je još šou bilo: jedna ženska se napila i počela plakati da joj se ljubav života danas ženi i ja je pitan pa koliko on ima godina a ona govori 28. Sve bi bilo u redu da je ona starija od 15. I onda san je ja na neki svoj berlavi naćin tješia, više san valja baline ali bar se nasmijala.

Sad san moga imati novi mobitel. Iden ja pišati i gledan na livadi nešto svitli crveno ali samo crvena točka. Ništa, ja mislin možda je neka folija u boji pa odsaj i onda svitli. Iden ja pišati drugi puta i gledan ja ono opet svitli. Iden ja pišati treći puta i gledan pa to ne svitli stalno nego tren svitli tren ne svitli. I oden viditi što je to kad ono mobitel. Preklopni, bluetooth, infrared, memorije ka u prići 160000 boja. I mislin jse jedno 5 sekundi oću li ga uzeti ili ću ga vratiti. I stavin ga ja u džep i oden nazad. Pitan lika jesi li moža izgubia mobitel on govori jesan. Pitan ja njega koji? On meni neki crni.... A ovo sivi mobitel. I pitan ja sve žive je li ko izgubia mobitel, niko nije. Kad zajedno po ure zvoni mobitel ovoj Ivani zove je Parać (koji je poša doma) da je izgubia mobitel. I ja ga vratin. Srića njegova da nisan govno.

I koja rečenica za Anđelu,
dobre san volje. Sve mi je ravno. Boli me kurac i da teroristi napadnu baš moju kuću. Ne kužin zasto misliš da san loše volje?

I evo van jedna pisma u koju san se uživija, pivaju je, u jednoj verziji Željko Bebek, a u drugoj Oliver.

Sa dva zrna lažnog srebra

Stavit ćeš noćas sliku
stare ljubavi na zid
Iznad postelje gdje sanjaš
dotakni tišinu,
Dok ti topla rosa magli vid

Nemoj draga na me misliti
I to što smo bili i što biti nećemo
I to što smo snili sve je nedorečeno,
Bit će nedorečeno

Sa dva zrna lažnog srebra
Prosio sam ruku svetice
Na sve četiri strane svijeta
Drugoj nosio sam bisere
Drugoj nosio sam bisere

K'o po šavu rašiveni
Da vrijedilo išta
Ne bi sad do ovdje došli mi

Nemoj draga na me misliti
I to što smo bili i što biti nećemo
I to što smo snili sve je nedorečeno
Bit će nedorečeno

Sa dva zrna...

Sad san se vratia sa utakmice. Igrali smo sa Bibinjama ja san nakon dugo vrimena odigra cilu utakmicu i to san igra svoju prirodnu poziciju (livog bočnog). Cilo prvo poluvrime nisan odigra bog zna kako, stalno san osića neki pritisak. Koda san žrtva taktičke zamisli. Onda san na poluvrimenu puka. Reka san sam sebi da me boli kurac ako mi što bude sra. Pomolia san se i izaša iz svlačionice. Drugo poluvrime san se skroz opustia. Počea san igrati svoju igru. Finta, lopta u prostor i šprint po livoj strani. Onda je ubaciš ili ako si više u sredini opališ po golu. Počea san uživati (iako je bilo teško kad te onoliko cipaju i tuku). u drugon poluvrimenu san pogodia gredu, zabia gol i namistia dva gola. Čin san zabia gol sav onaj pritisak je nesta. Bia san najsritniji čovik na svitu. Sutra opet iman utakmicu.

Prelomia san u sebi. Neću se ostaviti nogometa jer nebi ima što raditi svako poslipodne i nebi ima di ispucati svu onu energiju. I neću se ostaviti jer Andriji dugujen dvoboj.

Ljudi budite pozdravljeni i molite se bogu

Trener me jebe. Ali bas jebe. Najprije me ne registrira, pa me suspendira, pa mi oprosti suspenziju, pa me ne stavi igrati, pa me danas stavi u prvi sastav i izvadi nakon 15 minuta.
Idemo po redu:
Najprije san se lomia u parku misec dana da bi uša u prvih11, a on me ne registrira. Dan prije utakmice mi govori da nisan registriran a ja njemu da jesan da me trener Miočić registrira a on opet meni da nije da on jos nije vidia iskaznicu. Aj dobro. Ja dođen samo gledati ove svoje i on mi govori a vidi ti si registriran. Gospić mi posudi kopačke, Jović kostobrane i ja zaigran. Skoro san se potuka na toj utakmici i suspendira me na 2 miseca. Aj dobro. Da bi mi za tjedan dana reka da mi je oprostia suspenziju i da igran u subotu. Ja dođen tamo i on dili dresove. Svi dobili dresove samo ja osta gol ka pizda, pitan ga ja: a ja treneru? Ja nisan dobia dres. On meni odgovara: a ti mali nisi u sastavu. Aj dobro. Danas zaigran u prvon sastavu i on me izvadi nakon 15 minuta. Nije dobro.
Ako me oćeš potirati iz kluba kaži mi Gobine smrdiš i ne možeš igrati u ovon klubu.

Iman jednu odluku:
Prestati ću trenirati. Neću zakurac trošiti snagu, lovu, živce i kopačke.
Teška odluka ali moran se ostaviti jedine stvari koja me usričivala u životu. Možda uspijen u nećemu drugom.

Ima još jedna vijest:
Po novome san još i ŽIGOLO (muška kurva). A kako san ja žigolo u pičku materinu. Ne mogu izbariti niti polumrtvu mačku.

I iman jednu odliku, neću više ići u grad. Neman volje tamo ići. Ipak san ja žigolo

Iman ideju. Ajmo svi glumiti face i praviti blogove na kojima ćemo anonimno vriđati ljude. Ali pazite, ključna stvar je ANONIMNO. Nećemo se prestavljati jer ćemo tako ispasti pičkice. I još je jedan element važan. Provati ćemo izvriđati ljude koje niko živ neće titi vriđati.
Evo ja ću prvi, ajmo vriđati Anđelu (nemoj se ljutiti):
Ima glavu veličine kineske glasačke kutije, mater joj je dala ime Anđela jer je mislila da će biti lipa ko anđeo. A ustvari je ružna ko močvarno čudovište. Glupa je toliko da ne može ni završiti frizersku školu. Svi znamo da je u gimnaziju upala jer je ko zna što radila sa ravnateljem.
Eto ga, sad je svi izvriđajte.


i ostavljajte bilo kakve komentare

Evo me opet, ovo mi je treći blog i nadan se da ce biti uspješniji od ovog zadnjeg kojeg san mora ugasiti iz vama nepoznatih razloga.
Uskoro očekujte bolji post ovo je kao uvodni