29.12.2006., petak
Zubi, mačke
 Zubi.Imao sam problem sa zubom. Znate ono, kad mi se bilo upalilo pa sam poludio od boli. Uglavnom, dva puta sam stavljao lijek, pa smo i stomatolog i ja smo mislili da je živac već onako, tamo gdje svi psi idu kad uginu. Inače imam jako zdrave zube. I sjednem na stolac, Sretan Božić i sve, i on mi počne prčkati po zubu, ništa me ne boli. Skoro ništa. Odmah krene s bušenjem i odstranjivanjem Ledermixa. Zatim bušenje dugim svrdlom. Zaglavilo mu se pa je bezuspješno pokušavao izvući svrdlo skupa s bušilicom. Nije išlo, pa je otkvačio bušilicu i pokušavao iščupati prstom. Odjednom, stomatolog od sestre traži sonde. Ja onako  , kakve sonde, molim, znam što ćeš mi činiti, makni se od mene.Prvo je dobro sve izbrusio, očistio, a onda počeo gurati sonde u korijenske kanale. Sestro, ajmo jedan žuti za medijalni... može... sad crveni... Isprva nije previše boljelo, a onda je počeo pakao. Živac nije bio umrtvljen. Možete zamisliti kolika je to bol, kad vam netko hrapavom iglom struže po živcu i gura u korijenski kanal, bode ga na njegovom ulasku u zub. Inače dobro trpim bol i šutim, ali sam sad jaukao. U svom životu sam kod stomatologa bio velik broj puta, a jaukao sam niti tri. Bol je duboka, i raspodijeljena na nekoliko zuba te čeljusni zglob. Pri udarcu iglom, stravično bi boljeo samo zub. Ono je nešto grozno, toliko grozno da sam nakon operacije brzo zaboravio kako boli najjača bol, ali mi je isto kroz glavu strujila ona fantomska još par sati. Blaženi mozak i njegovi mehanizmi obrane... Sveukupno mi je zabijao sonde više od 15 puta i dao tri injekcije hipoklorita koje su mi lijepo nagrizle unutarnju stranu obraza. Zatim čišćenje, sušenje, punjenje. Sestro, može plamenik... Kakav plamenik, ma neću to, znam što ćeš mi sad učiniti... I on lijepo sterilizira drugu sondu, pola minute u plamenu, pa u moja usta. ŠŠŠŠŠŠŠŠ.... diže se dim čiji miris ne želim udisati. Bojim se da mi slučajno ne potegne usnu ili jezik, događalo se. Onda rekonstrukcija krune, glađenje, zagriz. Prošlo je neko vrijeme, a još me boli na lupkanje. Nadam se da je zub sad miran bar deset godina. Od sada za svaki zahvat tražim anesteziju. Pola face mi utrne na četvrtinu dana, ali nema veze. Također, tražit ću da mi govori sve što radi i da po mogućnosti, ponekad i zrcalom zavirim u zub.  Mačke.Sinoć sam skinuo pedesetak malih fileova koji se dadu opisati s "cat_meow.wav". Malo mijaukanja, nešto zavijanja, nešto režanja. Pustio sam zvuk na zvučnike linije. Mater Felis silvestris catus je popizdila. Mislila je da je netko zatvorio mačku u zvučnik. Počela je režati uz manijakalni pogled i lagano nakostriješeni rep. Filius Felis silvestris catus se vidljivo prestrašio. Kretao se onako lagano, kao po jajima, i gledao da nije možda nešto ispod ormara. Mater Felis silvestris catus se pokušavala popeti na ormar, provaliti u zvučnik. Nisu zaspali do tri sata ujutro, nego su ukipljeno, širom otvorenih zjenica, stali jedan do drugog, što je prilično čudno, jer se inače pokefaju ako stoje jako blizu. Na slici vidite Mater Felis silvestris catus u 1:56 sinoć, kako usrana gleda u zvučnik iz kojeg se čuju mili zvuci jadnih mačaka kojima su tko zna što činili da bi iz njih izvukli te zvukove. Je, ovaj pokus je bio otprilike okrutan, ali jako zabavan i bez posljedica. Danas sam probao opet, čini se da ih više nije previše briga. *pokefaju = potuku |
