POCEPANI DZEP

Evo mene ponovo kući, tj. u Mitrovici. Pošto me mesto nikako ne drži, spakujem ti se ja lepo u nedelju i pravac Kosovo! Došo sam i tako ću sedam dana da iskuliram...

Sinoć je došlo do blagog prekida filma - i nisam znao kako da dođem do kreveta, a kad sam došao do njega, mislim da sam se pola sata čvrsto držao za jastuk i da su mi noge bile pripijene uz krajave kreveta - mislio sam da propadam u krevetu! Čoveče, lepo sam ja rekao da je ona trava koju mi pušimo u Beogradu čaj, a ne trava... ovde je prava stvar.

Nego, nisam to hteo da kažem. Danas sam gledao onaj Clooney-ev film "Good night and good luck" i hoću prvo da savetujem svakog ko film nije gledao da ga pogleda, genijalan je. Neću pričati o čemu se radi samo ću reći sledeće: neverovatno je da film koji se odnosi na dešavanja iz pedesetih godina tako vrlo lako i univerzalno može biti primenljiv svuda u svetu danas...

Da li se vi nekad zapitate šta je istina? Šta nama televizija prikazuje? Zašta služi ta televizija i koliko je moćna? Služi li da udovolji i ušuška pojedinca ili da ga informiše o pravim stvarima? Koliko ste sigurni da je to što mislite da znate istina? Koliko ste sigurni u to ko je patriota, ko je dobar čovek, a ko loš i ko za koga i šta radi? Počinjem da verujem onoj izreci 'da nije pitanje jeste li paranoični, nego jeste li dovoljno paranoični?' Televizija nam kreira sliku i nije važno više šta je istina, već za šta se kaže da je istina...

Nikada nisam verovao u teorije zavere, niti im pridavao neki veliki značaj, ali sam prilično siguran da ću uskoro početi... i za to mi neče trebati 'žuta štampa'. Dovoljno je samo da čovek uključi mozak. Samo to.