"A što dalje...."
Valjda je došlo vrijeme da i ja napišem novi post... inspiracije nemam uopće, tako da će biti manje-više o banalnim stvarima...
Ali PRVO isprika svima vama što sam bila bezobrazna i mjesec dana niti sam komentirala, niti pisala. Razloga ima više: em šta sam napravila facebook pa sam tamo visila jako dobar dio slobodnog vremena, em šta sam lijeeeeena, pa onda puste zavrzlame oko škole protekla dva tjedna-danima nisam spavala zbog maturalnog rada (koji sam naravno ostavila za zadnji tren ) i matematike koju sam skoro pala. Mislila sam da od stresa puknit ko kokica. Ali opravdanja nakraj svega ipak nema... istina, to što mi međusobno komentiramo jedni druge i čitamo se je naša vlastita volja, ali ovaj blog (znači i vi) ste dio moga života...
A sad nakon što sam napisala što sam imala, nemam pojma o čemu dalje... škola je gotova i žao mi je... neke ljude možda nikada više neću vidjeti.. a prijateljstva s nekima će se vjerojatno raspasti... zadnji dan je bio bittersweet... :/ istina, pili smo i pjevali, ali onda ipak.... i plakali... i plakala san zbog stvari za koje nikad nisam mislila da ću... nažalost... i moj prvi službeni ispad ljubomore, istina itekako zasluženi,ali uza svu moju prokletu nesigurnost, to nije bilo potrebno... to u biti stvarno JE bila glupost, ali nije mi se tako činilo i sve to je bilo i puuuno više nego dovoljno da me na duže vremena poljulja. Ma u biti, taj dan mi i je ta dotična osoba, koju obožavan pokvarila,(nije da bi bia doslovno savršen bez incidenata, ali „ono“ nije bilo potrebno)... prvo to ujutro i onda navečer „meni se ne da plesati, meni se ne da ovo, ne da mi se ono“, a bilo mi je glupo ići sa svojima dok on sjedi. Tako sam i ja ostala. Sad možda mislim da sam u neku ruku pogriješila, ali grizla bi se i da sam napravila suprotno. Ma...taj dan sam ionako proplakala puno više no što sam htjela, pa šta onda znači koja suza više-manje... i sad me opet hvata famozna paranoja... matura, faks, ljeto, MI. I opet nisam optimistična... jesam li vam ikad spomenula koliko mrzim ljeto??? E sad znate... imam osjećaj da cijeli život živim u strahu... neuspjeha, samoće, sebe same, ljubavi i tko zna još čega ne, popis bi bio poduži... prvo je bilo od ljubavi, a sad od gubitka iste... opet mi se iste misli motaju po glavi... znate... katkad bi mi bilo draže da ne volim ovoliko, iz čisto sebičnih razloga, što manje imaš-manje možeš izgubiti... i baš zato što je sve ovo tako predivno ja ne želim da prestane, i baš zato me strah. I trudim se, ali danas mi tako prokleto nenormalno fali. Znan da je vridan truda, ali jesan li ja...? I pogle me sad, nakon skoro godinu i pol dana predivne i iskrene veze ja naklapan ode o svojim paranojama!!! Gluuuuupa. Na temelju ovoga se možete igrati psihijatra i zaključiti u kakvom sam psihičkom stanju... opet brbljam bezveze... i opet naklapan o svojoj vezi (koja je u biti idealna)... dosta. bolje da umuknem... nema se tu o čemu pisati. Bit će kako bude. Sve. I škola i mi i ljeto. Ali ja se ne mogu pomiriti sa činjenicama. Ali naučit ću jednog dana. Nadam se. Dosta više gluposti. Odvratan mi je post. Fuj. Idem leći. Laku noć svima.
19.05.2009. | 01:20 | 38 Komentara | Printaj | * |
