IN
FLAMES
WE
TRUST
dio prvi (napisano u petak)
Napisano na dijalektu. Šta ću van ja ako ne možete razumiti. (da, da. Jesan, ukurcu san zbog razloga koje ću kasnije navesti, al prvo o lipin stvarima, žalim ako ne budem mogla u post uniti onoliko sriće koju san osjećala, ali trenutno je sve samo ne srića...) [happy thoughts, happy thoughts, happy thoughts, happy thoughts]
Oke, here we go...
25. 03. 2009. Je bia jedan od najlipših dana moga života-koncert naravno. Ja i poke smo išli na flamese u zg. Bolje reći pobigli. Ja san mater više od dva miseca unaprid muljala kako je 25. 03. Six Pack u crtaoni (koji su u biti 28., i na koje sad ne smin ići jer iman zatucanu mater)... ugl. muljala san je i upalilo je. Tim više šta mi je dva dana prije kopala po radnome stolu i u fascikli našla špricu za inzulin (koju san dobila od dragoga, koju je on dobia od prijatelja koji je na praksi u bolnici pa je ukra). Al moja pripametna mater je odma zaključila najgore, bla, bla. I šta je najgore, bila san in tu špricu pokazala čin san je dobila, znači prije nekih godinu dana, ali je pametnica zaboravila. (stvarno mi je ža šta je ovaj post koji je triba biti samo o lipin stvarima ovako sjeban). Ugl ja sn je podsjetila i još joj to dodatno nabila na nos kako mi ne viruje, bla, bla, bla. Ugl nisan joj tila reć istinu jer me ne bi pustila 100% pa smo odlučili pobić. Meni je to bilo prevažno da bi mi iko usra ili onemogućija da iden, nema šanse, ovakva prilika se nije propuštala! A-a. i nema veze šta san u zg bila prije 5 god i šta pojma neman. Za njih se vridilo žrtvovati =) definitivno! 
To je bia uvod. A sad flamesi :=)
U 10 manje 20 smo iz šib krenili buson za zg, šta znači da smo negdi oko 3 došli. Vrime je bilo ajmo reć podnošljivom iako me malo vatala trta jer je kroz čitavu liku bija snig pa nisan znala kako će gori bit. Mislila san da će biti užasno hladno, a ja zimu nikako ne podnosin (dobijen ozebline čin malo ode zahladi pa mi prsti budu užasno crveni, bolni, puj-puj.) prvo smo išli naći tvornicu (i našli nakon nekih 10 min, hh) i najmiti nešto jako jako odvratno na kolodvoru, triba je bit topli sendvič al bilo je sve samo ne to, never again). Onda smo učinili đir i našli kewl totalno fensi-šmensi kafić u branimir centru. Al i tamo se zahod plaća(ajd, za kolodvor mi je skroz normalno, al ono-iden na kavu i dodatno moran pišanje platit, wtf?!?- nema toga kod nas u dalmaciji, hh)! Bogte, koliko san samo para ostavila na wc-u na kolodvoru mogli su mi dati jedan put gratis XD! Aj, uozbiljit ću se (ali bar san malo bolje raspoložena nego kad san počela pisati post). Još smo malo napravili đir i išli na kolodvor ostaviti prtljagu. Isprid tvornice smo došli drugi, već u 6 i 20. Meni dragi nije virova kad san ga uvjeravala da ako san na maidenima bila u 1 redu, da ću ode pogotovo. Nisan tila riskirati, aa. Bilo je poprilično zima, al priživilo se. Oko 7 san mater nazvala da idemo ja i marijana ostaviti stvari kod njezine babe. Hh. Još smo se malo smrzavali i ljudi su se počeli pomalo kupiti oko 7 i nešto.
Ne bi to bilo toliko loše da nije neki lik do mene ovima oko sebe priča lovačke priče jedno dobre po ure (najradije bi mu bila rekla da pristane srat, gle izjave „U2 je već nešto jer oni postoje preko 20 g, ali depech mode je sranje“[idiote i oni postoje minimalno 17-18 god, ako se ne varan!], i onda su se skupile neke male kokoše koje su se prid ulaz ugurale 20 min prije otvaranja (znači JOŠ malo kreštanja,nikako umuknit, jbt!!!) 
ajd... malo posli 8 su nas pustili unutra, i za 15ak min u samu dvoranu. Ušla među prvih 10 i otrčala uvatit misto kraj ograde (i jesan =)) i onda je tek mučenje počelo-prvo jedno 6-7 puta ista pisma Disturbeda (stvarno ih volin, al šta je previše previše je) pa onda fuckin Noctiferia. Glupi slovenci. Koje je to tek bilo pilanje u mozak! Ono, navodno neki meloblack/death/industrial, i sad očekuješ ko zna šta, a kad počnu pivat samo vidiš šta su od koje grupe „posudili“-soulfly/in flames/selputura... ni b od blacka, industriala da ne spominjem. samo kombinacije vidiš... užas. Bili su groooozni, možda ne toliko glazba koliko vokal, i glasovnim mogućnostima (ima taaako jednoličan glas), a i izgledom . Nakon prve 2 pisme ti se činilo ka da non-stop piva jednu te istu. Da su bar bili sonic syndicate, jbt-ko sritniji od mene (oni su in predgrupa u beču, smrch). Al ne, nego noctiferia! U međuvrimenu smo upoznali par iz koji je doša čak iz dubrovnika, a ja mislila da smo mi pukli. Al bili su baš kewl. Još uvik čekan da mi Ana (ta cura) pošalje slike. Pa smo onda vidili blizance iz šib (uvatili su trzalicu kmee) Ajd, nakon više od 45 min pilanja, su slovenci NAPOKON otišli (ko zna-možda i ima boga, hh). I onda još 20 min puštanja jedne te iste pisme- ooooopet noctiferie (povlačin ono o bogu XD)
napokon su došli flamesi!!!! 
I počelo je naguravanje. Jbt, pribijena san cila još uvik iako je poke bia iza mene da ne nastradan (al očito nije baš pomoglo,hh). Nisan mogla virovati da ih napokon, nakon 3 godine slušanja vidin, da su od krvi i mesa! I još je bia Andersu rođendan! Bilo je tako savršeno, istina, 2-3 pisme sa whoraclea nisan znala jer jednostavno ne mogu slušat melodic death bez cleana, al ajd. Istina malo je ozvučenje štekalo također, na nekim pismama je bilo poprilično loše, a mi smo stali odma isprid zvučnika. Nakon nekoliko pisama smo mu otpivali happy birthday! =) i još su bili super raspoloženi! Anders je onako pijan valja baze, komunikacija sa publikon je bila savršena. Unatoč pijanstvu bia je flawless! Lik je legenda, ma svi su! Ja san se od sriće keljila ka budala, kad ne bi bangala XD. Još pogotovo kad te ljudi koje toliko vrimena obožavaš pogledaju u oči! Eiiii! A tek kad je došla only for the weak!!!!! Aaaaa!!!! Toliko energije u njima i publici, imala san osjećaj da će mi srce pukniti od sriće! =)=)=)=)=)=)=)=) JUMP, JUMP, JUMP! sry, ljudovi, ja san opet pod dojmon =) jedino šta mi je koncert pokvarilo (koliko je to moguće) je jedna mala tuka koja se u po koncerta gurati između momka i mene! Da ne bi! Na kraju je ipak nekako prošla kad se neko bia maka, ali mi je taaaaako digla živce – nisan za ništa trpila uru ipo čekanja i žalost od predgrupe. Aa. i neki kreten koji se zadnje 3 pisme(kad se mala makla) ugura do mene pa od njegove glave pola nisan vidila. A onda san ionako već bila pošteno crknuta. Vrućina me ubijala, i tome dodaj da san nekoliko puta skoro ostala bez zraka jer su me nabili na ogradu, i dehidriranost. Zadnje 2 pisme san mislila da ću se onesvistiti koliko mi je slabo bilo. A šta je najgore, zadnju su odsvirali my sweet shadow, jednu od mojih najdražih, a ja nisan mogla skakati, kme. I to je bia kraj. Još se Anders malo pozdravija sa publikom (RUKOVAO SE S MENON, AAAA, HEPI, HEPI , HEPI!!!!-znan da zvuči glupo al mislin da iman više sriće nego pameti, na maidenima u 1. Redu između 20000 ljudi, i ode također, još da se Anders rukuje s menon, hepi, hepi, hepi ). Meni je to velika stvar! Na izlazu je bila taakva gužva, redari totalno neorganizirani, pukla su vrata od naguravanja jbt! I tu nisan bila daleko od rušenja.
Dio drugi (napisan u subotu)
Napokon smo nekako izašli i išli na kolodvor po stvari. Ofkorz, bilo je psihopata ka u priči, al ajd... Tu smo opet sreli dubrovčane i otišli s njima na piće pošto je njima bus bija u 7, a naš tek u 10 ipo. Kao što rekoh kewl ljudi, bili bi popizdili cilu noć da nema njih. I tako opet na kolodvor pa opet na piće, pa opet psihopati. I tako do 7 ujutro, dok oni nisu išli ća. Ostali smo sami, mi, psihopati i golubovi za koje samo moliš da te ne poseru XD. Bilo je užasno hladno tako da smo doslovce zapeli na kolodvoru još neke 3 ure. Kad smo napokon sili u bus nazvala san mater da joj kažen da iden sa pokeom na kofi (haha). Vožnja busom je bila užasno naporna, nikako nisam mogla spavati. I onda još posli je tribalo ić u školu-čitavo vrime sam bila ka zombi.
I to bi napokon bilo to. taj dan nikad neću zaboraviti =)
Naravno, danas su zapravo six pack na koje ne bi mogla ić niti da me mater pustila jer san se razbolila, smrch,
I jedina stvar zbog koje stvarno žalim je šta nisam kupila majicu sa turneje. A na njihovoj stranici još nema. To nikako ne mogu priboliti. Aa.
Odoh ja napokon postati sve ovo (iako znam da je post predug da bi ga itko pročita) i vratiti se na bolovanje.
(slike su official jer nisam imala mob sa sobom unutra, a ana mi još nije poslala svoje)
Big
bloody
kissssssssssss
28.03.2009. | 16:27 | 15 Komentara | Printaj | * |
"But you, you can't deny it, that everything we did wasn't more than shit...And it seems quite clear that we shouldn't be here anymore..."
Svakog jutra otvori oči znajući da će joj ovaj dan biti isti kao i prethodni. I onaj prije njega. I onaj prije njega. I tako već mjesecima. Onako još uvijek pospana,pogleda se u ogledalo i obeća si da će prestati. Baš kao i jučer. Ili prošli tjedan... ali tek danas je skužila koliko je ta monotonij a katkad ubija... itekako... jutarnja doza su 2 duvana-obavezno,čim se oči otvore, dnevna pola kutije, u busu se sluša mp3 koji se ama baš nikad ne zaboravlja, utorkom se obavezno ide prve 2 ure na kavu sa uvijek istim ljudima i pije se irish,srijedom 7. Sat obavezno kava sa dragim, njemački se picaje kad god je moguće, tu i tamo se pica cijeli dan, svaki mali odmor se izađe ispred škole zapaliti, svaki dan gleda iste face i unaprijed zna kako će tko postupiti i što će reći i da ni u tom danu neće biti ništa nova... pretpostavlja da ste itekako primjetili učestalo ponavljanje fraze „svaki dan“... i svaki dan čeka kad će nešto biti različito... priznaje, katkad joj ta monotonija itekako godi, ali sve više osjeća želju za nekakvom pozitivnom promjenom, makar nečim... što će doći nenadano, nečim što ona nije morala potaknuti i inicirati... iako joj je život već neko vrijeme „sređen“ opet... opet fali uzbuđenja... jer „sređen“ život znači da nema promjena, to je stanje ustaljenosti, život se odvija po nekom svom principu iako ti na prvi pogled izgleda kaotično, a zapravo je sve po već ustaljenom redosljedu radnji ponovljenih već bezbroj puta... jednostavno je poslala rob navika, ne tvrdi da su sve te navike loše, ali ju katkad stvarno guše. Zamislite, već mjesecima radite sve po već određenoj shemi( a možda i sami ne znate drukčije,) i zapitajte se biste li se ujutro mogli probuditi euforični...? Zapitajte se iskreno.
Kasno je već... odlučila je završiti ovaj besmisleni post i otići spavati. Prekasno da se pošteno naspava, kao i uvijek... i pozdravlja vas... i piše vam...
Big
Bloody
kissssssssss
19.03.2009. | 00:32 | 14 Komentara | Printaj | * |
"FILTHY NOTES FOR FROZEN HEARTS"
Odlučila sam nakon više od godine dana ponovno početi pisati blog, isključivo sebi za dušu. Možda će to biti samo ovaj jedan post, a možda... tko zna... i tako ja sad upravo pišem post umjesto da učim(a da budemo iskreni, nije da bi bilo prevelike koristi od toga, al sutra će biti itekako sjeban dan - mama dolazi na primanja, a to nije dobro, aa)
malo sam izmjenila boxeve... jer... i ja sam se promijenila u ovih godinu dana, nabolje ili nagore, na vama je da zaključite...
nemojte niti pretpostaviti da će ovaj post biti o ičemu smislenom jer neće. najvjerojatnije ubuduće neću pisati ništa preosobno jer se ne želim da me opet bliski ljudi zabrinuto pilaju zbog nečega napisanog u afektu... i sada kad malo pogledam poneke stare postove pomislim "wtf sam mislila kad sam to pisala!?!"
i dalje ću stavljati crteže, tj. ako ih bude bilo... možda stavim neki stari... bumo videli...
ovo bi, za novi početak, bilo sve...
evo nekih meni jako dragih slikica...
ja i ljubav moja
ova je prastara... podsjeća me na neka davna vremena...
a ovo je bio jedan od najljepših dana moga života... =)
i to bi zasad bilo to...
big
bloody
kissssssssss
15.03.2009. | 21:07 | 5 Komentara | Printaj | * |
