As i step into your worl i leave my doors open..to everyone...=)

Znan ni onda nije sve bilo bajno,
al ditetu sve je sjajno i pari mi se puno lipše
I ove kapi kiše ka da šapću: “Nikad više…”

Nostalgija i tuga.
Tribalo je čekat da malo dublje uronim u jesen.
Koračam mračnom ulicom.
Istom ulicom već dugo koračam.
Nema nikoga.
Samo bura puše.
I padne pokoja kap kiše.
Ja sama.
Grčim se u onoj jaketici.
Izlizanoj,kratkoj...
Prolaze auti.
A ja sama,na kiši
I na buri.
Koračam.
Razmišljam...
Kako ću šta prije doć do stanice...
Autobus...
Poluprazan.
Pozdravljam vozača.
Simpatičan neki čovik.
Dobre volje iako je usta u 5.30.
Sjedam.
Autobus je star i istrošen.
Vrata se zatvaraju i polazimo.
U pustolovinu.
Ne,to je samo jedan od putova u izlizanu,tmurnu svakodnevnicu.
Škola prazna.
Ulazim.
Sidam u razred.
Dolaze,isti ljudi.
Iste osobnosti.
Neshvaćanje.
Zezancija.
Svi uključeni.
Smijemo se.
Grlimo se.
Prijatelji smo.
Znate,u onom smislu.
MA sve je oke.
........................
Kuća.
Pišem sastav iz tal. Mio ragazzo ideale
I pišem ja.
(Nešto slično njemu,ili ipak potpuno različito.)
::capelli non molto lunghi e bruni,occhi neri,Lui e alto,carino,gentile,...
pero ,bla,bla...
Izgleda ipak nije toliko bitan pa nastavljam...
Simpatico...
Zabavan...
Ne razmišljan o njemu.
Zaluđenost/zaljubljenost pada.
Postoji još komadić mene koji te želi.
Sakriven i u zabačenom kutku.
Moga Srca,valjda.
Nekako je postalo lakše....
I iako znam da će opet doć besana noć.
Čut će se nevrijeme izvanka.
A ja ću ležat u svom krevetu,na toplom i željeti da sam rađe s tobom na tom nevremenu.
Tko ćeš biti ti.
Neznam.
=(
ili
=)
I feel alive.
How 'bout you.
**!*"#"!$#*%$/****%"#%!*&I(*=)*#$"$¨)6!)*?&**
Idem u dućan.
Skrećem do ulaza.
On stoji malo od vrata.
Prođem ispred njega.
Onako,brzinski.
Nema pozdrava.
Ja stavarno neznan šta se nama dogodilo.
Prošle godine smo znali podosta jedno o drugom.
Bili smo prijatelji.
A sada se ni ne javimo jendo drugom.
Nije srednja kriva.
Ja san bila u svom filmu i pretvrdoglava.
On je brzo odusta.
I sad je to prijateljstvo završilo.
Jedina stavar za kojom zaista žalim iz osnovne.
Fali mi naša zajebancija.
Naša vriđanja.
Glupi razgovori.
Malo pametniji razgovori.
*)=(/$#"!%&$/?=)(***
Sjećanja blijede.
Možda ubrzoni neću znat da je postojalo to prijateljstvo...

*?=)(/&%$#"!!""#"!541265$#/#/$(9&/(=)??**?*+'+'+'082112¸**
Volin vas.