MTV Cribs
 u danima čežnje i nostalgije baš sam... ma serem :) kakva nostalgija?!
produženi vikend je tek počeo, ja ga ne koristim za pametne stvari, al bar šljakam ko crnac ("idijote, kak se možeš tak izražavat?! Fuj!") svaki dan... al totalni je gušt radit kad radiš nekaj za sebe... tajnovit ko i razlog za ne pit pivu, opet sam držo za sebe na kaj će moje sobe (da, da, množina...) ličit... eto, u navali znansvenog napretka iskemijo sam neki neprikladan program (inače za proračunavanje rasvijetljenosti prostorije) i pljusnuo u njega namještaj i ostale brijice... dakle, život mene i mojih stalnih suputnika (čitaj: gledače tekmi i zloupotrebljavatelja mojih odaja) sada je na velikoj prekretnici i razdvaja se na dva zasebna područja... dan za pamćenje.
dakle, dok radite virtualnu turneju po mojoj gajbi s vaše desne strane nalazi se soba u kojoj će se kroz godinu-dvije napokon otkrit način da termoelektrane ne zagađuju okoliš, da auti godišnje proivedu emisiju CO2 manju za barem 100 000 kg, te da piva ne deblja.... ta soba je kroz povijest pripadala mnogima... prvo je bila od roditelja, pa me Lina pustila na miru i otišla tam malo samovat, pa je ona otprhala od doma i otvorila vrata raznim planetarnim zvijezdama da se odmaraju. dakle, tu je na kratko  živio (među ostalima) Ašer, Anja Alavanja, Edo Mujčin, teta od Timbrlejka (jezero debla), Hilari Svonk (s njom sam tu i tam i ja tam živio)... i onda mi je sve dopizdilo i sve sam ih stero i odlučio napravit svoju radnu sobu.. and so be it....
nakon što produžimo dalje, s lijeve strane nailazimo na sobu u kojoj se dešavalo faaaakat svašta... pilo, pušilo, veselilo, plakalo, učilo napamet izgled Maksimirskog rugla od stadiona, deralo curama kroz prozor, slušala muzika (preglasno), razbacivalo na Zadrugu, lomilo noge, proljevalo po svemu mogućem (prednjačio, naravno, Fatty McFatterson), i preostali glagoli kojih je, naravno, previše za nabrajat... to su otprilike izgledi pojedinih stvari (boje nemaju veze sa starnošću).
sad znate svi. i vi, društvo kojima sam tajio. za par dana bit će otvorenje (ak vam se ne svidi, unaprijed znajte da me zaboli zagorski kurac za to i da znate di vam je izlaz)... a vi ostali. kad se negdje porazbijate od bilo čega, i onda vas neko povede sa sobom "na neku zabavicu tam na istok grada" i uletite nutra, i od par soba kolko ih ima, dvije izgledaju ovak, pitajte za vlasnika i oldletite mu u zagrljaj... bit će mu drago (pogotovo ak niste smrdljivi muškarac :)... and so be it
n.p. ALICE IN CHAINS - jar of flies
|
