domijeve nacije

generalno sranje...

prva stvar.. ljudi se čude ko picek glisti kad mi pogledaju desni dio face, jer fakat izgledam ko da mi je neko sa šarafcigerom napravio ubodnu i izlaznu ranu... čak me i asistent na žicanju ocjene pito kaj mi je... mislim, kaj da mu velim "ne znam, ne sjećam se"??! onak majstorski, kak jedino ja znam muljat, sam prešo na drugu temu i zagonetno se nasmijo... malo bi upitna za moj prolaz bila činjenica da se ne sjećam kad sam zadobio rupe na glavi.... btw. ispit sam prošo (a glasio je ko najteži) i u indexu je 4... dobro, to je osvrt na prošli post i na situacije koje proživljavam hodajući po ulici... čak mi ni zimska kapa nije pomogla da odvrati pozornost... uglavnom, osim alkohola, sad imam još dvije rupe.... nek im bude, zatrpat ću ih sa žbukom....


druga stvar: rastreseno i ljuto dolazim na referadu da panično pitam tetu neke stvari... neću sad o tome kaj me zanimalo... uglavnom, čekam da cura riješi pitanja nekog dečka i čujem slijedeći razgovor:

On: jel mi možete to pogledat, molim vas?
Ona: joj, evo samo malo....
...... par sekundi (ja već štrikam s mišlju "pa daj mali makni se više, kakve ti to imaš probleme?? meni se žuri!")....
Ona (vraćajući se): A ko vam je preminuo?
....... ja zabezeknuto gutam knedlu i brijem si "ne, ja to nisam čuo. to ona nije izgovorila"....
On: tata....
....... ja se u sebi križam, grizem usnicu a oči veće od fudbalerke Đuke Čajića uperene u njega i ogromni upitnik mi visi nad mutavom facom......
Ona: ovako, odite u dekanat i uplatite ovu uplatnicu da vam srede tu papirologiju u vezi toga"
On: hvala, teta...
Ona (gledajući u mene): izvoli.
Ja (tužno gledajući za tim dečkom): ovoga, ovaj... ma htio sam pitat... ma ništa, budem pogledo na internetu....

Jebote, ja fakat brijem da imam problema i onda čujem ovak nekaj... dečku umre tata i još ga jebu da si sve osobne podatke, papirologije, prijenos mirovine i boktepitaj kaj još mora promijenit i još isplaćat neke iznose za to. a on sve mirno rješava jer mu niš drugo ne preostaje... mislim, dečku je umro tata a ja se živciram oko.... ma opće neću ni reć zakaj sam ja ljuto došo na referadu.... sad mi je glupo.... a onda sam se osjećo glupo ko ova ženska na slici kad si je vidla sliku na netu i skužila kak je debilno zgledala....

uglavnom, ova priča nema ni poantu, ni zaključak ni rasplet... sve je jasno samo po sebi...
indžoj!