Eduard Pranger

15.06.2021., utorak

PIŠAM, DAKLE POSTOJIM

(kratka kratka priča)

- Čuj, sve si nekaj mislim, al' moram ti to reći. Gle, zakaj ti ne bi sjel na školjku kad piškiš?

- Zakaj?

- Pa ostaju kapljice nakon tebe kad se popišaš, vide se. One žute. Onda ja to moram brisati. Ne pišaš pažljivo, ljubavi.

Brzo promislim i skužim da je u pravu. I ja sam to vidio, ali – kaj sad? Mi muški to radimo stoječki.

- Kaj onda, da sjednem kad pišam?

- Pa da. Ne bi šprical okolo, a i - tko te vidi. Pa doma si…

Gledam je i ne mogu prokužiti radi li se tu o praktičnosti ili o napadu na moj spol. Duboko u meni, zvijer muškosti se probudila, otvorila jedno oko i zarežala.

- A kajaznam, nekak mi se to čini blesavo… Ono, da pišam i sjedim. Mi muški to tak ne radimo.

- Ma nemoj! Pa mi žene tak pišamo celi život i kaj?

- Da, al' vi ste žene…

- Aha, a vi muški ste neka uzvišena bića ili kaj?

- Pa ne, al' da je bog želio da pišamo čučećki ne bi nam dao pišonje, koka…

Samo me je pogledala i sve mi je bilo jasno.

Oznake: humoreska, pria

- 14:37 - Komentari (14) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

<	lipanj, 2022
P	U	S	Č	P	S	N
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30