petak, 30.09.2005.
the return off the great furry animal!
Prestanite rezati žile, zvati muriju, plakati, ajm bak! Znam da niste mogli spavati, ali vratio sam se...
Prošli tjedan sam izlazio na zadnji rok ispita, zadnji-zadnji! Riječ je o mehanici, ispitu kojeg karam (tj. on mene) godinu dana! I pismeni dio sam prošao tako da sa imao 40 bodova, točno koliko treba za prolaz. Usmeni dio je bio zacrtan u utorak (ovaj). Medo je rekao, ma nema šanse, jebiga padnem, gubim prava na svim tehničkim faksovim, i jebiga HV naobrazba.
No, došao na usmeni, a prije toga proveo dan na wc-u, stiskalo me nešto gadno u žebelucu. Kaže, veli, kaže profesor da napišem prvo pitanje. Ja ga napisao, napišem i drugo, a bome i treće. Pa kolega, imali ste loš pismeni, hm...ali sve ste znali na usmenom. A, dobro, upiše meni njemac Heinrich neku ocjenu. Ja pokupio index kada ono 4! Ja, 4!? Fala k da sam dobio 4, godinu dana pišem to sranje, učim i gledam i zlo mi je od toga već. Na ispit sam izašao 7 put!
Eto, da se opravdam di sam bio. E onda sam se malo napil, pa sam otišel pitat jel mogu upisat drugu godinu (čitaj: iz treće sreće). A kaže teta DA i bez plačanja! Issssss... Onda sam se opet napil, pa sam se jučer upisal u drugu godinu studija usrane Građevine!
Živio ja, samo ja i ja!
Hahaha, sad sam se mogao upisivat u 4 godinu, da je sve po planu išlo! Jebeš takav plan, ovo je zanimljivije... ;o)))
Ja sam samo nešto kriv-navukao sam vas na smijeh u svakom postu, a sad trkeljam o svom životu, dosadnom i tmurnom! Znate kaj, bolovi. Nemreš biti na silu smješan, moraš to spontano! E spontano mogu, al ne sad!
Pitat ću vas nekaj:
Jel vi znate kakva je personifikacija samog infinitezimalnog dijela anolognog k tome, a da aprokimatizacija ne bude sve onak? Ja kužim dio gdje se možebitno stanje mijenja u destrikciju samog dijela u kojem amortizacija riječi čušpajz ide u krajnost!
Zar se niste nikad zapitali takvo nešto?
p.s. ovaj tekst nema veze sa sranjem, i sranje nije imalo utjecalo na razmišljanje...
A slika je za one koji misle suprotno...
nedjelja, 25.09.2005.
prazan post-kreativnost na nivou!
...
ponedjeljak, 19.09.2005.
Kada bi tijelo pričalo...
Alo, kaj se ti ne spremaš za van!-mozak poručuje. Ok stari, nema problema. Oči bacaju pogled na sat, imaš 15 minuta. Požuri me oprat-poručuje koža. Noge me vode do kupaonice, gdje me stavlja u kadu, te ruke uključuju vodu! Brzinski tuš-nervi se pripremaju. Ruke brzinski mlataraju sa ručnikom, i već sam u sobi i oblačim obleku! Dio mozga zadužen za garderobu pada u depru. Pa nemaš crnu majicu, crno ti super stoji. Ako obučeš ovu, nemreš te hlače. Daj, ajmo ovak obuci ovu majicu, tu daj košulju, pa hlače...uzmi one čarape tam. Noge me odvode do ulaznih (odlaznih) vrata. Obuci ove tenisice brzo...Oči se opet bacaju na sat. Daj, morat ćeš trčat na bus... Stopala se ljute...Stavi uloške majmune, znaš da smo ti ravna ko palačinka. Mijenjam uloške (za maštovite, uložak je ortopedski, a ne od vate i ne stavljam ga u ono što nemam), te iskačem van iz kuće. Javlja mozak da su oči poslale informaciju da tim tempom nećemo stići na bus... Noge ubrzavaju, i tijelo počinje da se kreće brže... Ajmo, mozak poručuje, ekipo izdržimo, pa se odmaramo u busu. Slezena nešto prostači, a i list na desnoj nozi nije sretan. Srce divlja i uživa: Krvvvv, pumpaaaj! Dobro je, stigao sam na bus! Noge su se fakat pobunile, te naglo sjedam kraj neke bakice. A jesi se sjeo...fuuj...javlja nos. Pa stara je sami znoj...tjedan dana star-javljaju pore (iskusne su). Jebeš ti glupe noge, sad moram udisat to. Oči se smiju-zato se i tako nasmiješila kad su usne pitale jel slobodno!
Ulazimo u tramvaj te se upučujemo na staru lokaciju. Prvo moramo kupiti pive-dio mozga zadužen za uništavanje organizma se javio! Jel imaš dosta pljugi, pobrini se... Taj dio mozga zna pustiti neki enzim, te ga onda cijeli mozak sluša. Ulazim u dućan i kupujem dosta pive. Usta se smješe... Oči su snimile poznata lica, a ruka se pruža i rukuje sa njima. Bok, bok!
Prva, druga piva...bubrezi javljaju, sori stari, moraš do nekog drveta, jer sam zadužio mjehur. Obavljam to, te se vraćam na mjesto. Vadim cigaretu, a pluća se ljute...neeee. Daj ruke tresite se da nemre zapaliti... Mozak se probudio. Ruke, ja naređujem-pali! Ahhhh, pluća su uzdahnula i uvukla dim. Nakon nekog vremena i svađe mozga sa konkurencijom u tuđim glavama, cijeli sistem se počeo buniti.
Noge-daj se sjedni negdje, samo stojiš tu i klafraš!
Mjehur i bubrezi-majmune, pa koliko pivi, daj dosta da odmorimo. Kužiš, već svi spavaju, ali neee, mi moramo šljakat-ljute se bubrezi.
Jetra-haha, širim se, hik, gle širim se...hahaha
Pluća-brate, pa koliko ima tih cigareta. Kak bi njemu bilo da ga zažbukam sa katranom...
Usta-nama je dobro, mi si pričamo, i imamo onaj gard smješka.
Nos-spava
Oči-malo nam je mutno, hej, malo se magli. Slažemo se sa bubrezima-gle koliko je sati.
Mozak-enzimi su još tu, slika se kvari, sve pršti unutra, kao kad napadnu Enterprise. Srednje uho javlja problem u balansu. Klingonci su nas napali. Koža je na 85 %.
Ooo, pogođeni smo... Kolebanje u jezgri. Želudac raste, overload, explodirat će...
Mozak zadnjim snagama sa mosta šalje naredbu. Odvedi nas kraj onog drveta. Jedva se krećem, pod baš nije ravan-nikako da asfaltiraju kako treba... Jezgra je izbačena, spašeni smo. Popravci će trajati 24 sata, no dobro smo...
Crna rupa u sjećanju (kapetanov dnevnik), te se budim u poznatom krevetu. Kako sam ja tu došao, di sam, joj boli me sve-mozak se zbunjeno budi. Još su komunikacije sa tijelom loše. Noga ide po svom. Bubreg se samo smije i govori: sam vam rekao! Usta se više ne smiju...jebala te kiselina želudac glupi, nemreš pretrpit malo...zubi škripe..ja sam taj koji je šljako po noći-pravda se želudac.
Centar za komunikacije je proradio...vodeeee. Vodeee, sve odzvanja po tijelu...ma mineralnu, hladnu!!! Daaaaj...
Mozak je čudna biljka, ne znaš zašto to radi... jedini tu koga nije briga jest srce. Kaže: Ma glavno da ne piješ sranje od red bulla, meni super...
Eto, prisluškujte i slušajte svoje organe-znaju oni kako se radi. No, svi znamo da je mozak glavni, i glupa je izreka pamet u glavu. Kad je ona već tamo...pokrivena sa enzimom za zabavu!
četvrtak, 15.09.2005.
Što to sve ima u ljudima pokvareno, da se moraju mučiti! Post za gadljive...
Netko me pitao od kud ti sva ta inspiracija za to trkeljanje na netu. A ja sam rekao, gle, svuda je oko nas! Sad mi je žao što sam to rekao! Jebeš takvu inpiraciju za današnji post!
Odlučili mali viruščići, male bakterijice, smradove koje ne vidiš, smradovi koji su živa bića, napasti moju privatnost, moju unutrašnjost, koju ne dajem nikome!
Sigurno se pitate kako...kaj si dobio gripu, kaj ti nos curi...a ja kažem-ma kitu! Dobio sam ljevpro! Nije baš za pisat, ali kad je mene nešto zaustavilo u tome!
Sve je počelo u 10 navečer, kad je nakon finog sladoleda Mars, nastalo komešanje u abdomenu. No, to je normalno, zar ne! NE! No, kako je to kod mene normalna pojava da serem ko grlica, ovo ipak nije bilo tako jednostavno!
Od 3 ujutro sam se preselio u svoj wc, gdje sam kroz dugu i tešku noć napravio svakakve stvari. Prešao sam sve igrice na mobitelu, pobrisao sam sve SMS-ove, znam koliko imam pločica u kupaoni, znam sastojak šampona i gela za tuširanje. Upoznao sam jednog pauka, no bilo mi je dosadno, pa sam ga gađao pljuvačkama-sori Mirkec!
No, ko nije imao proljev, to je normalna stvar, i desi se...No, ovo da ne bude tak monotono, Medo je večerao ljutu papričicu uz svoj sendvič! Bammmm, pečeeeeee!
Imao sam osjećaj da serem solnu kiselinu... U kupaoni imam spuštene rolete, jer je mali prozor, tako da sam bio pod svijetlom... Samo sam do sada pijan dočekavao zoru, no ovaj put sam ušao u wc po mraku, a izašao na jutro! Psss, nije tak zabavno kak zvuči! ;o)
Kak sam već posro sve svoje organe, bar sam tak imao filing, bilo je vrijeme da nekaj i poduzmem sa rondanjem u želucu. Kažu, štapići i kola, kažu pij čaj, kažu nemoj ništa, a ja kažem daj kolu! Pojeo sam 5 paketa štapića, i popio skoro 2 l kole...
Kao sve je sad u redu, ja sam baš sretan, kad ono....brrrr, greljfaA,Gkfsomasgwhgbregioewg dolazi iz crijeva. U prevodu: Medo, nisi se nas još riješio, ima tu još solne kiseline za israt, odi u wc! Wc? Pakao misli! Ovaj put sam bio jako ljut... Lupam nogom vrata, psujem ko udruga kočijaša, pa dosta, kaj bi sad sve radio...samo ne to! :o(
Nekako se skuliravam, ispričavam se dragoj kaj sam bio grub s njom, no razumela me (pusa)! I sad mi ostaje šta...molitva i idem spat!
Budim se u 9 ujutro...tooo, nisam noćnu smjenu odradil! Donosi mi stari banane i dvopeke!
Banane su ok, to mogu, ali dvopek zgleda kao neka cesta u Japanu poslije potresa, sav zdrobljen. No, Medo, nema izbora, ja se ne vračam u taj wc, da ga jebeš...
Evo, sad kad ovo pišem usta su mi iznutra sva izranjavana od usranog tvrdog dvopeka, pijem čaj bez šečera, fuuuj bljutavo... A i pojeo sam zadnju bananu! I kljuknuo zadnje tablete (uf koliko sam ih kljuknuo)...
Kaj će Medo jesti danas, sutra... spas Medi, hrana Medi na tel: 0800 SRANJE
Ili humanitarna akcija: Nedajmo mu da sere! ;o)) Već vidim Ninu Badrić i Žaka Houndeka, on se suosjeća ziher! ;o)))
Nikad nisam tak se usravavao u životu, jebate baš grdo... A nije da sam nešto pokvareno pojeo, kad jedem zdravu hranu (i ljute papričice-mamu im), a i drugi jedu to! Ja sam se uspio prehladit... Koji debos prehladi crijeva...ja!
I dok sam provodio svoje noćne sate na wc-u, mogao sam puno razmišljati...i baš se pitam, koji majmun se odluči biti doktor za ta sranja! Mislim, operacija hemeroida (šuljeva), ili kolonoskopije, gastroskopije...pa daj! Kaj je taj u životu prošel, da se za to odluči. Kužim patolog, to moraš bit lud ili spaljen, no ovo! Svaka im čast!
Jebiga, to je to, nadam se da niste gadljivi, no to je dio života. I žene seru, i prde kao i muški, i starci i djeca, svi... nema tu kaj gadno!
Pouka: nemojte jest ljute papričice, nemojte spavat bez čarapa, kola fakat pomaže, i šampon se proizvodi u Francuskoj, puni u Belgiji, a uvozi ga neka firma iz Rijeke! ;o))))))
Dobar tek i tvrdi drek!!!! Pozdrav ;o))))
ponedjeljak, 12.09.2005.
Grosse Bruder
Tko to još gleda? Poprište primitivizma i zadnji trzaj ulaska u elitne vode, lijepog nam, 'rvatkog naroda!
Slučajno nabasavši na njemački program RTL, naletio sam na emisiju uživo, popularnog realty show-a Big Brother. Prošlogodišnja stanarka Antonija je nova voditeljica emisije. Naravno, pružena joj je šansa, zbog inih razloga. Izgledala je kao mala curica koju je mama nevoljno obukla u svoju viziju haljine, a zbog straha pogreške govori kao zombi. Naravno, tekst je zapamtila, što je glupo. Ne znam zakaj takva uštogljenost, kad pokazuju debile u kući, oni se prave fini. No, njihov show...
No, to nije sve, tu su i Boris i popularna sisa RTL televizije Renatica. Dok ona rasteže usta pred kamerom i obraća se svojoj majci, muško gledateljstvo gleda malo južnije.
No, voditelji i nisu toliko bitni u priči, bitni su novi kandidati. Kandidati se bore za milju kuna (to su one male životinjice, koje žive u šumskim predjelima, a ljudi ih slabo posjeduju). 7 muških, te 7 ženskih. Pa nek nakon tjedan dana ispadne dvoje... Može! Dogovorio se vrh. I tako su nas upoznali sa 14 ljudi koje će naše gledateljstvo pozorno pratiti, kako seru, kupaju se i bulje u prazno!
No, nema ništa bolje...
Kandidati: Od muških sam primjetio (naravno) pravog purgera Hamdiju, koji prodaje tekstil po Istri. Čovjek ima dvoje djece i spreman je zaraditi milju kuna, da prošire tekstil možda i na cijelu Dalmaciju. Imamo i dva dečeca od tamo negdje Bogu iza nogu, na potezu Bjelovar-Varaždin. Naravno, tu je i pravi galeb Splićo, po rijetkom imenu Duje, koji će zavoditi naše gledateljice, sa svojom bujnom i plavom kosicom! Ne zaboravimo i dred mastera iz Istre, sa udicom na usnici.
Ženske mogu ukratko opisati kao: Sisa! Brate, brat se potrudio da kandidatkinje budu sisate. Pa malo tangice, pa malo žvalimo se mi curke, ma sve kaj raja hoće! Čuj, ako pokažem prva sise, možda ostanem dulje u show-u. 'Ko zna?
I tako došlo vrijeme prvih nominacija. 12 ljudi je moralo izabrati po dvije osobe i navesti svoj razlog. Pa svaki po 5 minuta: A ne znam kog bi, pa kaj moram, pa je neeeee znam! A piše im na čelu da znaju, ali njihova intelekta im ne da mira-šta ako netko sazna da sam ga nominirao.
Ma sve klasika, dok nije došla ona - prva sisa Istre. Kaže ona, ne znam ja kog bi. A budem ovu jer me nije sfenirala ujutro. Ma bravo koka.
Zašto ja to uopće spominjem... Prvenstveno zbog dijaloga koji se vodi u kući. Ja znam da sam ja debos što se tiče gramatike i izražavanja, no ja sam za njih akademik. Pa to ne može složiti rečenicu, to ne može nikakvu usporedbu napraviti. Pa makar: u jebate, usro sam se ko vidra. Sramotno je to...
Ako znamo da mnogo mladih nada Hrvatske to gleda, te se poistovječuju sa njima, to je katastrofa. Ništa ja ne kažem da sad oni moraju razgovarati o knjigama ili kvantnoj fizici, nego bar da čujem jednu rečenicu, proširenu....
Ja samo želim saznati koji majmuni biraju ljude koji će ''zabavljati'' nas pred kamerama. Ide se po kriteriju, on ima više tetovaža, ovaj je glup, ali zgodan. Ovaj je ko od stijene odlomljen, možda se potuče. Zašto se onda trude oko tog show-a, kad mogu jednostavno reči: Na, svinje jedne, gledajte glupi show, da bog da vam se zgadio!
A i šta ima zanimljivo u tome: Gledat 12 debilčeka, kako seru, jedu, i kupaju se u svom bazenu. Dosta mi je sebe svaki dan, još da gledam njih.
Potrošio sam puno riječi, izlizao tipke, a za šta? Da dokažem da sam gledao to, da nisam dobar sa izražavanjem, ja, i da sam ljut što mladež gleda primitivne razgovore i troše novac na glasanje... Je, kao broje se glasovi! Psss...
Ljudi žele biti popularni, žele biti na televiziji, pa makar ispali zadnji debili. Dokaz su brojni kvizovi, sa svojim mnogobrojnim biserima.
Hrvat do hrvata, svi smo braća mi, hoćemo li na telki biti svi!!!
petak, 09.09.2005.
Prvi post na šatrovačkom! Šatro?
Ne znam da li je ovo neko već napravio, no ne vjerujem. A kao pravi purger, kad tad je moralo ovo izaći iz moje glave! Zato ko razumije, nek izvoli, a ko ne-jebga!
Bregza, adgra jiko je kopre talje ašba zanpra. No, dok dilju šetro ko azna ječi repa na morenu, u dugra kerišlja za Dićaban i pravljajupo liceu. Kota, i adka mane dilju, etop su žvegu, žišku, jer se dasvu kajne dela. Ovo je koja škote satpi na šatri, kota da gumo satpi postiglu. Jembri da i koni ne bu to ni talči. Od daku je šaodo taj šatro? Šaodo je iz zemljapod, Bogu zai đale.
I okdo u Zg-u mai gro dilju, kopre ljemi, mosa ihnji loma azna šatru. Ja sam to učiona ko lima. Rasta mi je talači slovena na šatri, i kota je lima Dome, učiona šatru. Snijeka je to rašlopre u načkemlade bancijezaje. No, jeni to kota škote. Mosa tašči, pa čišpresko vipr dio čirije, pa žeška dnjiza dio vipr, a vipr dio žeška gidru. Kene čirije su staleo u rabiupo, kao što su kepsov. Šta amsa htio čire... Da, adsa adka se tevra dilju kona vanjaljeto, bit će kvata žvaga, da to ni tinais. Nasda, je u šnjedana mevrije 2 tau an teljobi. Ašba dogr. Zg je trpanpre mauti, i znam ne, jako će ramje tibi tivpro gato. Gušitzagu će nam adgra.
Ziovo sam se u vomno vajutram, bateje, makli dira na max. Ašba persu. Adsa će i ćiza ošjo danje...
Kaj sam ja sad tu nabaljezgao. Pa to da će se ljudi vratiti sa ljetovanja i da će biti opasne gužve u ZG-u... no to nije bitno...
Šatrovači jezik se tumači da je došao iz Šatrovine, negdje kraj Vukavara, a sad gdje i kaj-ne znam. Jezik je vrlo specifičan, što i iz priloženog se može vidjeti. Ako ga čitate bez razmišljanja zvuči ko Madagaskarski, no ako se koncentrirate na zadnji dio riječi i čitate od tamo, pa onda sve, shvatiti ćete da je ful jednostavno. Zapravo se na šatrovačkom i ne priča. Uzimaju se određene riječi i one se pretvaraju u šatru. Uobičajeno psovke, i predmeti koji se koriste svaki dan, kao i uzrečice koje se koriste svakodnevno.
A koristi se i kad nećemo da nas netko razumije, naravno netko ko ne zna jezik! Tako smo na maturalcu u Češkoj morali koristiti šatru, jer su čuvari hotela znali naše psovke. No, šatru ne. Tako smo imali 3 čuvara reda po imenu: Čkapi, Šipuracku, Rimtu ti tuki! ;o)
Šatrovački se uobičajeno govori u Zagrebu, no i u Osijeku. Mislim da dalmatinci baš nisu s tim upoznati...
Ja sve kaj koristim od šatrovačkog jest: mojne batje, žišku, repa, bosde, desmr tistau....
Obožavam ovo zadnje, jer kad se izgovori, baš se i ne kuži šta znači...
No, mnogo ljudi ima gebu, gebicu, laganu aromicu iz usta... ;o)))
Evo, možda ste nešto novo saznali, a ako ne libo me nao arstva! ;o)))
ponedjeljak, 05.09.2005.
Ne lomite nam bagrenje....
Kako danas živjeti sretno? Kažu statistike da smo sretna nacija, odmah iz Slovenaca.
No, što to tako veseli narod 'rvatski?
Struja poskupila, ona trakica se okreće na brojilu ko luda, a bez tog brojila ne možeš ništa. Ma možda i možeš, najveći umovi su uz svijeću radili. No, isa ta povijet pokazuje da hrvati ne vole svijeće i rad uz tako slabo svijetlo. Tesla je prvi rekao: Dosta! Hoću jednu finu žarulju 100-tku. No, Tesla je znao sam proizvest struju, a kaj mi mali hrvati znamo proizvest. Zato je i otišao u Ameriku. I dok mi se okreće crveno na trakici u brojilu, ja ponosno pišem ovaj tekst.
I tako kad shvatim da će se taj račun nekako sam platiti, tu je ona plava organizacija sa imenom I-NA. Kaj na? Na cijenu gore. Dok se čini da smo pocuclali svu svijetsku crnu tekućinu, 'rvati kupuju nove aute, skupe, a struju će platiti sused...ma kaj će ti struja kad imaš novi auto. A na kaj idu ti auti? Na vodu? Ma vodu su mi već iskučili, nisam platio...
Pa kaj onda veseli hrvate? A kaj jedino ostaje, sport! Zagriženi navijači, cijela nacija luduje. Bila to lopta razne veličine, ili šake saborskog zastupnika. No, nigdje nisam čuo da će sportski uspjeh odvesti zenlju na bolji put. I dok narod jedva skupi lovu za tekmu, ti isti zabavljaći na terenu zarađuju opasne pare. Čuj, ako zagusti, odeš negdje gdje je toplo, naučiš novi jezik, dobiš pare za nabacivanje s loptom i to je to... Struja i benzin su plačeni! A vodu kupiš u dućanu.
I dok se mirno kave ispijaju, po finim mjestima, doma se nema za jest. Ma uvijek možeš pojest rešetku i žarulju iz frižidera (Čapo), na naglo. Ako si plin platio...
Možda to i zvuči crno, no ja samo iznosim činjenice.
A ako sportski uspjesi ne budu zadovoljavajući, uvijek možemo naše policijske snage odvesti na neko natjecanje...u zadnje su vrijeme pokazali da su brzi na palici. Mlat sim, mlat tam...bodova koliko hoćeš. Pa i Mirko je bio murijak.
Formula za sretan narod je vrlo jednostavna. Muškima daj pivu, pljuge i sport. Ma moglu bi tako svaki dan. Pogotovo onaj dio sa pivom. Kad si u problemu, kad te žena ostavi, kad dobiš plaču, kad zgubiš plaču, ostaje ti birtija ili neka klupa gdje možeš popiti na miru svoje pive, pive, one domaće magične. Obišu sve probleme, a sa mamurlukom se već svi znaju nositi. Čak i o sportu možeš razgovarat...
Ženama daj kave, ili neki fini koktelčić ili likerčić, pljuge i veliko društvo, žensko, tako da mogu izjadati sve moguće probleme.
I nakon toga su svi sretni...koliko to traje to ovisi o tome koliko su se te tekućine popile. I dok se porez na cugu i pljuge ne mijenja, hrvati su dobre volje. A kaj, benzin je skuplji, ali i na snazi je zakon o 0,0 promila. Tak da, ako si savjestan hrvat, onda je sve rješeno.
A javni prijevoz i nije tako loš... Imao am priliku upoznati novi tramvaj. Ponosni Hrvatski proizvod. Jedan dio puta sam išao u onom starom Đure Đaković, kaj ima prozore manje nego one u tamnicama. I dok je oko podneva najveća gužva jer se tad ide na već spomenute kave, tak sam se preznojio da si me mogao ožmikat u kantu. No, onda sam ugledao spas plave boje (a nije Dinamo). Podni tramvaj mi je otvorio vrata i ja sam nježno uplovio u njega... Klima na najjače, mjesta ko u priči, a Medo zadovoljan...Hvala ZET-u na toj spasonosnoj vožnji...
Taj tren sam bio baš sretan hrvat, klima je radila, zgodne ženske su stajale pored mene, a razmišljao sam o pivi-hladnoj!!!
Zato apel razvikanoj vladi preplanulog Ive i još Sanadera... Ne lomite nam bagrenje, ne povisujte cijene cuge i pljugi, jer će nas onda otpuhati taj vjetar sudbine, a onda nema spasa....
