*THE WAY I SEE IT...*

*Danas sam loše raspoložena. Jučer sam bila vani, pila sam pa sam sad sva jadna. Nisam se baš nešto ni napila s obzirom na konzumirane količine alkohola... Malo mi je bilo glupo što se Tino napio i otišao doma jer mu je bilo loše. Jadan Bakir (vrana zarobljena u tijelu kuhara) ga je vozio doma i murja mu uzela vozačku. Tako da smo od cijele ekipe ostali Vanja i ja!
ZA CHUPU: Upoznala sam jednog dečka koji svira bubnjeve full dugo i jučer je imao nekakav koncert... Rekla sam mu da vi tražite bubnjara i dala sam mu svoj broj, pa ako mi se javi ja ću ga pitat dal bi htio svirat s vama. Mislim da bi vam trebao bubnjar!

*Inače nisam opsjednuta horoskopom, ali volim ga pročitat. Ja sam blizanac. Nisam baš nešto dvolična, ali dobro. Nije pravilo, ali jako se dobro slažem s Bikovima i Rakovima. Neznam zašto! Malo sam švrljala po netu i našla sam kako izračunati što sam bila u prošlom životu. Moj rezultat sa stranice http://www.astromag.biz/index_astro11.htm .
PREMA TIBETANSKOJ ASTROLOGIJI:
--------------------------------------------------------------------------------
U prošlom životu rodili ste se, prebivali i radili u Nigeriji, u razdoblju od 1513. do 1535. godine.

Bili ste vrlo lijepa i inteligentna robinja, u službi kod jednog bogatog gospodara. To, vas, naravno, nije činilo sretnom, pa ste se u trenutku očaja ili tuge zaljubili u drugog muškarca. Vaš gospodar nije mogao otrpjeti činjenicu da ste svoje osjećaje poklonili nekom drugom, pa vas je najprije pretukao, točnije izudarao bičem, a zatim se objesio.

U sadašnjem životu možda imate madež, ožiljak ili neku osobitu pigmentaciju na licu odnosno plećima, na mjestu nekadašnje rane od bičevanja. Moguće je da ćete imati probleme sa plućima ili bronhijama, što može prijeći u kroničnu prehladu. Možda ćete sanjati strašne snove u kojima tonete u bezdan ili, pak, bivate zatrpani pod zemljom. Sve je to, naravno, izravna posljedica nemilog događaja iz prošlog života.

Nemojte ni u kom slučaju izabrati profesiju povezanu sa radom pod zemljom (kao na primjer: špiljama, rudnicima i slično), nego, naprotiv, odaberite zvanje povezano sa zrakom, avionima, ili jednostavno radite u nekom uredu, koji je smješten na najvišem katu nebodera. Preporučamo vam da bez obzira na želju za čestim promjenama mjesta boravka - uvijek stanujete na odgovarajućoj visini.

U sadašnjoj egzistenciji bit ćete više puta uvrijeđeni, poniženi i izdani. Uza sve to, moguće je da ćete imati i probleme financijske prirode, zbog nevraćanja dugova od strane vaših dužnika.

Ukoliko ste skloni alkoholu ili narkoticima - vjerojatno ćete imati velikih problema u oslobadjanju od vlastite ovisnosti.

Samo vam ljubav može pomoći u savladavanju prepreka i teškoća u životu. No, postoji bojazan da ćete se zaljubiti u osobu koja vas nije dostojna.

Ljudi nemojte me tlačit da pišem novi post, kad nemam inspiracije!! Onda bolje da ne pišem gluposti. A to ću sad napravit. Kao što vidite, potrudila sam se oko dizajna! E!
Danas je u školi bila tlaka. Palac mi je natečen pa ne mogu pisat i umirem od dosade! Osim što mi je bilo dosadno, shvatila sam da me full živcira jedna treba iz moje škole. Ne poznajem ju, ali svaki put kad prođe pored mene, odmjeri me. Na to sam doslovno ALERGIČNA!! Možda mi je zato palac natekao!? Inače ne ocjenjujem ljude po izgledu, ali ovu tupaču ne mogu smislit. Mrzim te jadne trebice kojima je glavna atrakcija Zrće i koje su bile s pola Rijeke. U početku sam mislila da su priče o takvim trebama preuveličane, ali sam i sama vidjela takve jadnice i bilo me je sram što sam istog spola kao i one, što dišem isti zrak kao i one... Na žalost, ta iz škole nije jedina koja me odmjerava. Još jedna d..ljica me gledala, i gledala, i gledala u Tortugi u petak. Pa sam onda i ja nju gledala, i gledala, i gledala... Nisam znala da sam tako zanimljiva!! Baš sam mislila da me nitko ne doživljava, a kad ono ženske me gledaju, i gledaju... Bo! Možda su lezbe...a možda nisu!! Mislim nije da ja imam nešto protiv lezbi...ili pedera. To je drugačije seksualno usmjerenje. Mislim da je to prirodno. Neznam šta drugi ljudi misle... Ne, stvarno, što mislite o tome? Da se vratim gledalicama, koje me gledaju, i gledaju, i gledaju.... Našla sam im nešto prigodno:

Evo da vas malo informiram o petku i suboti... U petak sam bila u Tortugi, a u subotu u Benčiću. Popizdila sam!!! Uzrok je upad od 40 Kn za blesavog ŠKORU!!!! Još sam se i maskirala u mačku da bi manje platila... To me totalno raspizdilo!! Nebi dala 5 Kn da mi Škoro pjeva, a kamoli 8 puta više. A šta sam trebala? Doma mi se nije išlo! Lopov jedan! Šta si on umišlja? Ako je standardna karta za upad 20-25 Kn zašto bi za njega plaćali više??
Neću se bzvz živcirat. Sve u svemu bilo je ok. Čak su došle Dujma, Andrea i ekipa....bio je i Ivči. Bilo je krcato, ali fascinantna je činjenica da oko 1 kad se gospodin Škoro pokupio (finally) dvorana se ispaznila!!!! Doslovno je pola ljudi otišlo. Neznam stvarno!
Moj prijatelj Marko izrazio je želju da mu posvetim nekoliko redaka na blogu. Pa evo: Marko Č. je drag dečko koji ide samnom u razred i najviše voli spavat u zadnjoj klupi. Ja se družim s njim zbog njegove "inteligencije i kreativnosti". Prepoznatljiv je po zelenoj jakni, torbi na jedno rame i slušalicama na glavi. Marko, nadam se da je ovo dovoljno... I sad reci da nisam dobra frendica!!
E da, bila sam jučer na crvenom križu. Svašta sam naučila. Ako netko želi mogu demonstrirat nešto. Tlačila sam sestru da legne na pod kao da se onesvjestila, ali nije htjela. A dobro, nać ću novu žrtvu.
U zadnje vrijeme me nitko ne doživljava! Možda zato što sam se udebljala! A možda mi se samo čini. Joooooooooooooj moram ispravit matišu!!! Nooooooooooooooooooooooooou! Idem učit...da, baš. Idem bit beskorisna....

I tako je došao i prvi dan škole nakon zimskih praznika. Naravno da sam kasnila 10 min. pa nisam ni ulazila u razred. A šta ću? Ionako moram opravdat. Tako me ubedirala škola. Osim uobičajenih razloga, imala sam još jedan koji me izludio. U školi je jebeno hladno!!!! Oni su počeli grijat u 7 sati ogromnu školu na 3 kata + ono dole di je dvoranica. Užas!! Led ledeni. Ali bilo mi je drago srest likove iz razreda. Baš smo se napričali. Već su pali dogovori za subotu. Izgleda da ćemo Sandra i ja u subotu u Benčić. Mirnich će mi posudit masku za zečicu, a Sandra će bit havajka... Zasad! Baš me puklo da se umaskiram. Dok se mogu glupirat, zašto nebi?! Nadam se da će mi bit dobro kao i ove subote.
Gđa. Crvenko-Zelenko me pozvala u ekipu crvenog križa da sudjelujem na nekom natjecanju. Cool! NAUČIT ĆU DAVAT UMJETNO DISANJE. Tako mi je rekla Nina... Pa šta znaš, možda će mi jednog dana to što naučim bit korisno. Nadam se da mi neće trebat.
Eeee nisam rekla najvažniju stvar!! Puštam ja komentar na nečijem blogu i vidim sa strane reklamu za koncert DEPECHE MODEa u Zagrebu 22.3. Ajme baš bi išla!!!!! A vidit ćemo kakvo stanje bude u imeniku i novčaniku. Baš sam danas gledala neki njihov koncert na MTVu i ostala sam! Sviđaju mi se....
Idem spavat! Jučer sam išla spavat u 2 i pol i probudila se u 6.50 da mogu na miru popit kavu. Nije ni čudo da sam sad zombi. Do čitanja!!

*Ovaj vikend mi je bio baš dobar.... Nije mi bilo dosadno. U petak smo Alen i ja išli planinarit na Hahlić. Bio je petak 13., ali ja nisam praznovjerna pa sam se ipak odlučila za tako velik pothvat. Naravno da smo se izgubili. Ja sam bila luda. Stalno sam u snijegu vidjela tragove medvjeda... Sve u svemu bilo je super (pogotovo kad smo došli do doma)! Navečer sam otišla u Šmriku jer sam obećala Mileni da ću ić s njom van. I tako smo ona, Daria i ja otišle na Krasicu do Puba. A gore živa muzika i dvoje ljudi. UŽAS! Onda smo s Mileninim frendovima otišli u Crikvenicu, ali budući da nas je bilo previše, Milena se vozila u bunkeru. Crikvenica je bila pusta pa smo završili u Šmriki u pizzeriji. Iako mi nije bilo tako loše, mogla sam ić u Tortugu...
*Jučer sam bila u Benčiću s Tinotom, Vanjom, Ciletom, Dijanom, Draganom....i ostatkom. Prvo smo bili na Grobniku cugat i našminkat muške koji su se maskirali u kurve. I tako se nas 6 ukrcalo u Fićolu i krenuli u Benčić na Gustafe. Benčić je bio krcat! Neznam šta su tako napucali cijene ulaznica! Iako je upad nemaskiranima bio 30 kn, vidjela sam full puno poznatih ljudi. Ja sam, samo za upad obukla neku šljokastu haljinu koju sam ODMAH na ulazu skinula... Aleluja! Neznam di ću sljedeći vikend. U petak u Tortugu, a u subotu valjda opet u Benčić. Malo me muči to što pjeva Škoro jer mi je on dosadan i tlaka teeeeeška! A vidjet ćemo još!

Znam da je 2005. godina daleko iza nas, ali ja sam se danas počela prisjećat najljepših i nagorih trenutaka u toj godini. Stvarno sam svašta proživjela: radila sam (nije bitno koliko dugo! Nema svatko talent za konobarenje...), prošla popravni iz latinskog, pjevala back vokale na koncertu, ofarbala se u zeleno (ok, nisam).... Ma sve u svemu zanimljiva godina. Ali 31.og 12.og moja 2005. je dobila krunu. Naime, ja i Alen smo ,nakon dugog promišljanja odlučili prihvatit poziv ,drage nam prijateljice Dujme na Pag. I tako sam ja već odabrala pojas sa šljokicama i ostale gluposti koje dočeku nove godine daju takvu čar. Uzeli smo sve stvari koje su nam bile potrebne uključujući i salsu da imamo šta jest.
Ivan Kušan (rista) nam je kupio karte za katamaran koji je kretao u 14.30. Naravno, ja plavuša nisam pitala Kušana u koji katamaran moram uć pa smo se skoro ukrcali u krivi, ali srećom barba mornar nas je uputio u drugi. I krenemo mi.... Nakon pola sata katamaran se počeo ljuljat. Uzalud smo se međusobno uvjeravali da nam se ne povraća. Bilo je grooozno! Ulazili smu u nevrijeme i kapetan je okrenuo katamaran nazad u Ri. Odlučili su nam vratit novac i informirali su nas o autobusu za Zadar koji je išao u 17.00 sa Žabice. Pristali smo u Rijeku u 16.50 i Alen, salsa i ja smo trčali do žabice. Na šalteru gdje smo htjeli kupit karte prodavačica je tračala s drugom gospođom prodavačicom, pa smo morali malo pričekat (ma nema beda!) Napokon smo kupili karte i ušli u bas. Stigli smo u Zadar oko 21.30. KAKO U PAG? Plan br. 1=ajmo stopirat! Plan br. 2=ajmo taxijem! Odlučili smo se za taxi. Nakon cjenkanja s taxistom bacio nas je za 200kn do Miškovića. Deset sati je, a mi smo u nekom praznom naselju. Dobro, barem imamo salsu!!! Nagovorili smo Dujmu i njenog frenda da dođu po nas. Naša proslava je počela oko 23.00, ali bilo nam je super!! Što se tiče salse, dobro nam je došla. Neki (alen) su je pojeli s paštom za juhu!

Ovo je moj prvi post... Baš krasan početak. Odlučila sam da ću imat blog neko vrijeme, ali neću baš...uopće reć ljudima da ga imam jer nemam inspiraciju i mislim da će moj prvi post bit poprilično skroman. Neznam koliko ću ja dugo uopće imat blog. To je vjerojatno moj neki glupi hir. Ja sam inače jako brbljava i volim pisat. Ali stvaaaarno imam neki osjećaj da ću se na blogu kačit s ljudima što mi nije u interesu. Sam primjer možemo naći na tuđim blogovima u kojima se ljudi stalno, po mogućnosti anonimno svađaju. A to je tako glupo i prije svega djetinjasto.
Kao što sam rekla nemam o čemu pisat jer mi je današnji dan bio tako prazan. Počeo je u 15.00 kad sam se probudila i kao radila sam j....i referat iz povijesti o banu jelačiću. Kasnije na Putokaze, na kavu s Alenom i doma... Boooooooring! Jedva čekam vikend da odem negdje da se napijem (nisam već dugo) i da se isplešem onako ko manijak... Odoh ja....