dobro je...

petak , 09.02.2018.



Odlazim.
Napuštam iluziju vašeg svijeta.
Ne želim tapšanje,
potvrde niti pljesak gomile.
Čujem samo jedan aplauz.
Vlastiti.
U očima vašim uvijek vidim
strah i neodobravanje.
Smiješno je.
Indiferentna sam.
Ne znamo se od jučer.
Svaki dan sretali smo se.
Pričali.
Ja sam gledala našu cjelinu.
Vi ste gledali u tanjur ispred sebe.
Imali ste svoje.
Ja sam imala naše.
U redu je, nismo svi isti.
Razmislila sam o svemu.
Izgradila jasno mišljenje.
Tako to ide,
kada se putevi razdvoje.

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Bez prerada.