Dogodilo se... usrećilo me...
Umijeće vremena, zbirku prozno poetskih tekstova pisah od 1986 do 2007, a onda se odvažih objaviti na blogspot. com... 2014 iz te gomile napisanog iznjedriti dvije zbirke... "Mostovi pod kojima se budim" buket prozno poetskog štiva i zbirku pjesama...
Nestvarno stvarni…
Jesmo li trajali
u viru uzdaha,
u jauku rebra,
u vrisku rađanja?
Jesi li
iluzija vječnosti,
iscijeđen iz ruke stvoritelja,
poslanje bogova
ili zbilja očiju boje meda?
Jesam li
bol tvoga torza,
prvi grijeh,
uzročnica nemira
ili san u tvojim očima?
Nas dvoje,
beskonačni u konačnosti,
smrtni u besmrtnosti,
nerazumni robovi srca
u koloni žigosanih prolaznošću.
Nas dvoje nestvarno stvarni...
Dijana Jelčić... „Nestvarno stvarni“ KULTura sNOVA,Zagreb, 2014.
A onda je, ove godine u proljeće, na festivalu poezije u Rovinju, urednik izdavačke kuće Rom Produkcija iz Beograda odlućio zbirku prevesti na romski jezik... u tom, novom, izdanju se pored osvrta Enesa Kiševića i Zdravka Odorića nalazi i ovaj osvrt... usrećio me...
REČ UREDNIKA
Na početku beše reč
Ponekad moramo neku reč da izvadimo iz
jezika, kako bismo je dali na čišćenje – a
tek zatim možemo opet da je uvedemo u
saobraćaj…
Ludvig Vitgenštajn
Samo dobro vaspitavan čovek može da vaspitava druge. Samo dobro obrazovan čovek može da obrazuje druge. Samo pesnik sa uzvišenim znanjem može kod čitalačke publike da probudi onostrano, da čitajući njegovu poeziju mogu doživeti transcedenciju i ono ontičko što je samo čoveku dato.
Pesnik sa uzvišenim znanjem i produhvoljenim pogledom na vasaljenju može kod čitalaca da proizvede osećaj znatiželje i želje za ulaskom u tajanstveni svet hermeneutike. Ako se čoveku pokaže simbol, a on ne može da otkrije njegovo značenje, istog trenutka sebe može smatrati čovekom nemudrim nedovoljno produhovljenim da shvati vaseljenu i kosmičke konsonante koje drže čitav kosmički sistem da besprekorno funkcioniše.
Dijana Jelčić, pesnik sa uzvišenim znanjem, sa svojom poezijom ,,Nestvarno stvarni” čitaocima nudi jedan maestralan način za ulazak u svet neotkrevnih tajni; da shvate suštinu postojanja i bitisanja, da shvate simboličku međupovezanost i njihovu višeznačnost u svakodnevnom životu.
Na svaki podražaj koji dolazi iz prirode i društvene sredine ljudsko biće odgovara promenama u fiziološkom funkcionisanju (promene u disanju, krvnom pritisku, pulsu, mišićnim tenzijama torzoa), osećajnom registru (bol, ugoda, radost, strah, žalost itd.), kognitivnom tumačenju (pojmova, hipoteze, teorije, filozofije) i vrednosnom ocenjivanju (dobro, moralno, nemoralno, lepo, ružno, prijatno itd.).
Nema razloga da na simbole (ideja), kao na specifične podsticaje koji dolaze iz zbirke poezije Dijane Jelčić, čitalačka publika ne reaguje na sličan način.
Poezija Jelčićeve ističe se iznad svih drugih poezija, jer krajni ulog poezije
,,Nestvarno stvarni” određuje strukturalni identitet pesničke funkcije Dijane Jelčić, jer se ogleda u pretenziji na produhovljenost svog pesničkog dela, koji je vremenski karakter ljudskog iskustva. Pesnik koji svetu prikazuje ovako poetično delo, uvek je vremenski svet. Vreme postaje ljudsko vreme u onoj meri u kojoj je artikulisano na pripovedan način, a priča je onoliko bogata značenjem koliko ocrtava karakteristike vremenskog iskustva.
“Nestvarno stvarni” – poezija koja u jezičkoj sturkturi naginje ka nebiću ukazujući na zaključak da nije suština u imati nego biti. Biti u vremenu koje jeste. U poeziji Dijane Jelčić vreme nema bića jer: budućnost još nije, prošlost više nije, a sadašnjost neprestano protiče. Pa ipak, u pojednim pesmama o vremenu u svojoj poeziji, pesnikinja govori kao o nečem što poseduje biće: kaže da će stvari koje će doći biti, da su prošle stvari bile i da one sadašnje prolaze.
Ovde je kategorično izražen kontrast prema večnosti: ,,A sadašnje vreme kada bi uvek bilo sadašnje i kada ne bi prelazilo u prošlost, ne bi više bilo vreme, nego večnost.” Sadašnjost nije uvek. Dakle, prolaženje zahteva ostajanje kao svoju suprotnost.
Pesnikinja Dijana Jelčić učinila je jednistvenom svoju poeziju kao celinu, prenoseći na fizičko vreme obavezu da objedini fragmente usitnjenog trajanja (Poezija vremenu, Nije poezija, Vrt vremena, Klatno vremena).
Pesnikinja na izvaredan način u ovim pesmama tumači prostiranje vremena pomoću pojma rastegnutosti i opisujući ljudsko vreme kao nešto što se uzdiže iz unutrašnjosti zahvaljujući privlačnom delovanju večnosti. Ovde nije reč o kvantitativnom aspektu kojim se odgovara na pitanje: pre koliko vremena? Tokom koliko vremena? Kroz koliko vremena?
To usitnjavanje vremena koje se ne može više podeliti ni u najmanje deliće vremena, jedino je koje se može nazvati ,,sadašnje” – jer sadašnjost nema nikakvog trajanja. Samo je godina koja upravo traje sadašnja, a u godini mesec koji protiče, u mesecu dan, u danu sat. Ali i samo jedan sat sastoji se od kratkotrajnih delića. Šta god je od njega odletelo, to je trenutak prošlosti, a šta god mu preostaje – to je budućnost.
Pesnikinja ovde veoma vešto kroz pesme:
Sveta geometrija, Afroditin broj, Metafora sreće, Zrno tišine, Pustinja nadanja, Dan izvan vremena, Vrijednosti, Preživjeli smo, Danas
u ime trenutka koji živi ističe pravo na prošlost i budućnost. Ona nam jasno naznačuje da NESTVARNO STVARNI predskazuju buduće događaje koji zaista nastupaju tako kako ih je pesnikinja i opisala.
ZLATOMIR JOVANOVIĆ, urednik
Obrenovac, 10.10.2016.godine
Oznake: Beogradski sajam knjiga, promocija, nestvarno stvarni
|
