normalan zivot

Balada o šupljem zubu

Sve je počelo u petak. Žderući pršut kod kuma nisam ni osjetio da mi je pola zuba ostalo u pršutu.
Kum se ženio u subotu. U rižotu je ostala druga polovica zuba. Skoro na njemu polomih i drugi zub jer sam ga ugrizao bezbrižno i jako. Inače pir je bio dobar.

Moj drugar Sin mi reče da je normalno šta mi ispadaju zubi. Koliko jedem, oni su se siroti, jednostavno potrošili. Tu se sjetim jadnih klokana koji umiru od gladi samo zato jer im ispadnu zubi. I zato šta njihova kuharica još nije usvojila čokolino i druge papice.

Nisam dugo bio u zubara. A znalo me zabolit. Moji su se strahovi pokazali opravdanima. Tri - četri karijesa za slijedećih mjesec dana, a sada lezi da ti izvadim to korijenje šta ti je ostalo. Uzme kliješta i ajmo druže. Naravno, zabila mi je prije toga 2 konjske injekcije.

Sada stišćem tufer među zubima (ovim preostalima) i ćutim kako popušta anestezija a jača bol. Dan je sunčan, vedar i topao. Moj osmijeh je rjedak, šupalj i smiješan.

Priroda se pobrine za sve. Meni jedan zub manje, a mom potomku zato jedan zub više. Uskoro će Roko imat više zubiju od tate. A kako napreduje, brzo će me i zamjenit na ovim stranicama.