Ja samo zelim priliku...
...ma znam, rekla sam da necu, ali kad ne mogu znat sto me sve ceka svaki dan....
...u zadnjih recimo mjesec dana, poslala sam molbe na tri razlicita mjesta za posao...pozvana na interviewe i svugdje usla u uzi krug...imala sam dojam da sam ostavila pozitivan dojam, i da nesto od to troje mora upalit...eh, sama se sebi cudim koliko sam naivna...jos nisam naucila da nije vazno sto znam ni koliko znam, nego koga znam., jesam li politicki podobna....
...ne znam nikoga, nisam politicki podobna, a i roditelji su mi iz ovih prostora iz nase zemlje-reklo bi se fetivi...
...imam iskustva, imam faks, imam volje, imam znanja...ali sto mi to sve vrijedi...neki traze iskustvo, nekima je bolje da nemas iskustvo, neki traze faks, nekima nije bitan, svi traze nesto, a na kraju dobije poso netko podobniji...
...prosli tjedan su me odbile dvije firme,a jucer ova zadnja u koju sam jako htjela upast, koja je bila nada u moju buducnost i razvijanje u karijeri koju zelim-zvali su me iz kadrovske da nazalost nista, nemaju objasnjenje, oni su samo dobili nalog da meni tako jave i zele mi puno srece u daljnjem trazenju...
..sok, nevjerica, toliki da nisam imala snage nikako reagirat, racunala sam na to, racunala sam se da ce se napokon stvari promijenit i opet nista, opet jedno razocaranje, vise ne znam koje po redu....prestala sam brojat kad je civra dosegla dvoznamenkasti broj...samo sam se spakirala iz doma i krenula od kave, pilatesa do izlaska vani nocas...nije pomoglo, pomoglo je trenutno, ali jutros mi se javio opet onaj bljutavi osjecaj kojeg se ne mogu otrest...lako se dignut i nastavit dalje poslije jednog poraza, pa drugog, pa treceg...ali ovo je vise previse, nemogu se dignut, nemam volje...
...imam osjecaj da su me ljudi iz okolice poceli zalit-vidi je, jadna, toliko se trudi a zaludu, a to mi je najgore-jucer mi je jedna draga osoba rekla da ce u buduce, kad bude u depresiji, zvat mene jer meni je, kao gore-to me presjeklo, znam da je ona htjela najbolje, ali ipak...ne zelim da me zale, ne zelim da me ohrabruju i kazu da se sve dogadja s razlogom...da ce bit bolje...znam, ljudi zele sve najbolje-ali nemojte me zalit, molim vas...
...zar ja stvarno nista ne vrijedim? zasto ja nemogu dobit priliku? ne trazim puno, samo priliku za posao u struci, ne trazim ni veliku placu ni neke polozaje...zelim samo priliku....znam da se mogu dokazat i da mogu puno dat, samo hocu priliku...
|
