San

ponedjeljak , 20.10.2008.

Noćas smo
Ti, Natasha i ja
Penjali se na neko brdo
Smijala se Natasha
Mojoj priči
Kako me pitaš
"Kakve su mi oči"
Ja ti odgovaram
„Najljepše na svijetu“
Nije čitala između redova
Da si plakao
I imao crvene oči
A ja šetala u zelenim cipelama
Po crvenoj travi
Crvenoj kao tvoje
Uplakane oči
Zaklela bih se
Da sam čula zvono
Usred ovog ludog sna
I čupava otvorih vrata
Bez pitanja
„Tko je“
A stari zbunjeni susjed
Samo je čekao lift i
Rekao
„Oprostite,
Samo sam se naslonio“
U polumraku
Prstima pipala sam
Po krevetu
Tražeći izgubljeni san