Uvod u anatomiju

četvrtak , 20.09.2007.

Moj prvi dojam rijetko me varao.
Stajala je naslonjena laktom o šank i nešto pisala na papiriću ispred sebe.
Pramen kose povremeno bi joj skliznuo na lice, a ona bi ga kažiprstom vratila za uho. Pred njom je stajala šalica esspresa.
Nije pušila.
Iako je ekipa oko mene bila bučna, ja sam bio u svom svijetu tišine. Ta žena privukla je svu moju pozornost.
Bila je prava dama. Od sklanjanja kose s našminkanoga lica do noge koju je blago savila preko gležnja druge noge.
Pa nadalje - olovka koju je držala povremeno na usni, dok razmišlja i nastavlja pisati...Sve je bilo tako tajanstveno i elegantno.
Nisam ja volio uštogljene ženske, ali ova je to radila tako mekano, svaki pokret joj je bio kao padanje lagane svilene tkanine.
Bojao sam se da ne propustim priliku na toj pauzi i ne progovorim makar jednu riječ. A isto tako sam se plašio da mogu biti hladno odbijen. S ovom ženom trebao sam biti vrlo taktičan.
Pošao sam naručiti još jednu kavu i odabrao prazno mjesto za šankom, tik do nje.
"Roko, iz Zagore!" - rekao sam i pružio joj ruku.
Digla je glavu i pogledala me. Bile su to najljepše zelene oči, koje su me kao munja udarile. Ostao sam zbunjen.
Nakon trenutka, koji je bio cijela vječnost za mene, konačno mi je pružila svoju nježnu ruku i rekla:
" Zara ! nijevažnoodkuda! " - rekla je i nasmiješila se.
"Možda sam preslobodan, ali sve nas ovdje nekako doživljavam kao nedužne ovčice pred klanje!" - rekao sam i ponudio joj cigaretu.
"Neću, hvala. Prestala sam u veljači!" - spustila je ruku na kutiju cigareta i blago ugurala natrag u kutiju ponuđenu cigaretu.
"Usput rečeno i ja Vam tako mislim. Ali ja volim sve čuti i vidjeti. Lako je prekrižiti i odustati, ali ne volim se kajati za propušteno!" - rekla je i savinula onaj papirić i stavila u smeđu, veliku torbu na ramenu.
"Da. I ja sebi ne bih nikada oprostio što nisam došao da sam znao da ćete Vi biti tu." - najiskrenije sam rekao ono što sam pomislio gledajući njene oči i bijeli osmijeh.
"Oh, pa Vi me ubiste komplimentima!" - rekla je.
"Ubijaju Vaše prelijepe oči! Je li Vam netko rekao da imate najljepše oči na svijetu?" - lupio sam kao srednjoškolac.
"Ne! Samo Vi ......i još njih neznamimbroj! A i u Vašim ima nešto!" - reče, dok je na razglasu išao Severinin hit "Pogled ispod obrva".
Na razglasu nas zamoliše da se vratimo u salu i svi polako krenuše. Meni se nije žurilo. Ona me pogleda preko ruba šalice ispijajući ostatak kave. Nakon što spusti šalicu na šank, krenu i vrhom prsta dodirnu rub kose, kao na vojnički pozdrav.
Definitivno me osvojila. Samouvjerenošću i načinom na koji je prihvatila moje očigledno upucavanje. Nisam žurio nazad u salu, jer sam pokušavao vidjeti mjesto na kojem sjedi ona.
To je bilo nemoguće. Dvorana je bila ogromna i njena plava kosa izgubila se u toj gužvastoj masi ljudi koji su se vraćali na svoje mjesto.
Nadao sam se još jednoj pauzi i da nastavim s prikupljanjem podataka, ali sam ostao razočaran kada je voditeljica glupog predavanja o zgrtanju bogatstva preko noći, zahvalila na dolasku i dala upute za kraj.
Gurao sam se kroz masu što prije do izlaza iz dvorane pa do izlaznih vrata hotela, ali prekasno. Nestala je.
"Sjela je u auto i odletjela!" - reče mi jedan iz ekipe koji me i pozvao na ovo glupo predavanje.
Znači, bilo je očito da sam se vrtio oko te zgodne žene.

* Uvod u anatomiju - dio II
* Zbrajanje i oduzimanje - dio I