Jedna draga djevojka iz moje prošlosti bavila se sinkroniziranim plivanjem ali sam ja u to vrijeme bio previše mačo da bi me nekakvo vrtenje u vodi zanimalo.
Sinkronizirano plivanje sam zavolio puno kasnije, u jednom trenutku života kad sam zamalo sazrio (dlaka je falila da sazrijem, uh, naježim se kad se toga sjetim  ) dogodilo se nešto zbog čega sam jako zavolio taj feminizirani sport.
Da-mio događaj koji se tad dogodio posve je zaustavio proces mog sazrijevanja na nekoliko godina...a kad se sazrijevanje napokon nastavilo krenulo je vrlo sporo ko da ispipava teren pa je posljedica toga ni dan danas još uvijek nisam potpuno zreo 
Uglavnom, da ne duljim, jedno razdoblje svog života išao sam svaki dan na bazen. Otplivao bih par kilometara prije no što bi se bazen zaključao za posjetitelje a tada bi nastupio šou. Vaterpolisti Mladosti, njih nekoliko uletilo bi u vodu, namjestili bi se golovi i krenuli bi se zafrkavati. Obavezno bi se zalomila kakva tekma u kojoj bih ja crknuo ali bih se dosta dobro nosio sa tim kitolikim grdosijama kojima je voda puno prirodnije okruženje od zemlje, o zraku da i ne govorimo. S vremenom me je osoblje prihvatilo kao tipa koji na bazenu može što hoće i gdje hoće pa su se potrudili da se sprijatelje samnom. Na moju sreću! Da nije bilo njih sad bih bio zreo... 
Joj, znam da ste nestrpljivi da saznate zašto je takav rabijantni mačo poput mene, tip na pragu zrelosti zavolio sinkronizirano plivanje.
Ehehee, zamislite da ste sad uz kamin i da vatrica lagano pucketa. Vani je pakleno ljeto i sunce nemilosrdno prži ali vama sad to ni najmanje ne smeta jer vam je ionako jako toplo uz vatricu. Udobno ste se sad smjestili i opustili u znoju lica svog i sad slušate kako vam ja čežnutljivim glasom iz davnina pričam zašto sam zavolio sinkronizirano plivanje...udahnite i zažmirite, jer ja vam sad pričam!
Žmirite li? Super, onda ću vam ispričati!
Dakle, bilo je to ovako:
Jednog dana došao sam na bazen ranije no obično. Volio sam tog dana u tjednu dolaziti ranije no obično jer bi bezbroj prelijepih djevojaka u to doba završavalo sa treningom pa bih tad sa guštom pasao nos ženskim feromonima. Obično bih na taj dan sjeo u kafić i pričekao da bujica putenosti odjuri svojim putem i tek tada bih se počeo pripremati za trening. Mislio sam da će tako biti i taj dan ali sam se očito prevario!
Doduše, na sekundu sam sjeo, ali tada mi je dotrčao momak što radi na održavanju bazena:
"Ddadd, dođi!"
"Kamo?"
"Ma vidit ćeš, samo dođi, brzo!"
Što sam mogao, ustao sam i krenuo za njim. Doveo me je do nekih stepenica pa smo počeli silaziti u mračni podrum. Prošli smo po mraku par hodnika...
"Što je ovo? Seven? Zašto ne pali svjetla? Ako me pokuša silovati dal da ga jako ozlijedim?" - bezbrojne misli jurile su mi glavom ali tijek tih misli naglo se prekinuo kad smo odjednom iz uskog hodnika ušli u jednu dugačku, poveliku prostoriju.
Momak je prišao nekoj kugli koja je izgledala kao reflektor, samo što je taj reflektor bio uperen u zid. Otkvačio je neku sklopkicu i odmaknuo reflektor a ja sam na svoje iznenađenje shvatio da reflektor nije bio uperen u zid već u stakleno okno! Okno koje je gledalo ravno u podvodni svijet bazena i u kojem se mnogo tankih lijepih nogu ispreplitalo mašući brzo i dražesno poput kolibrićevih krila. Onda bi noge u jednom trenu nestale a glave bi se pojavile poput logičnih prelijepih završetaka estetski veoma ugodnih vretenastih mladih tijela. Moja razjapljena usta govorila su više od tisuću riječi i moj novopečeni prijatelj se na to mogao samo zadovoljno i poluglasno cerekati. U toj sekundi sam shvatio da još nisam sazrio da budem zreo!
Eto najdraži moji, od tog lijepog dana ja vam zaista jako volim sinkronizirano plivanje
:-D
Vaš Ddadd
|
