15.07.2004., četvrtak

Pun kurac, a i palac

Majmuni su čudne životinje. Zaletim se do Zoo-a, pa provedem vuru vremena kraj njih. Čačkaju nos, guraju si prste u šupak, seru i pišaju di stignu, urlaju, skaču, mladunci širom otvorenih očiju gledaju oko sebe, igraju se s bilo čim. Onda me pogledaju i fakat mi dodje da zemem fleksu, pa raspilim te štange i pustim ih vun. Imaju pametne, duboke oči i fakat brijem nas razumiju. Uvijek kad ih gledam nekak si brijem kak su dobri, neiskvareni. Ko i sve ostale životinje. Nemaju dovoljno mozga da budu promišljeno zli. Imaju instinkt. To im vodi život. Ne zgledaju lepo u tim kavezima. Ja bi ih pustil vun. Onda u povratku prošećem do Trga, pa provedem vuru vremena promatrajući ljude. Čačkaju nos, guraju si prste u šupak, seru i pišaju di stignu, urlaju, skaču, djeca širom otvorenih očiju gledaju oko sebe, igraju se s bilo čim. A u zadnje vrijeme pun kurac pijanca šeće okolo (znate taj tip čuvjeka, jeftilen obleka i šuze, nepodšišan, neobrijan, neopran, puši Largo i bazdi po mirogojčeku), zabijaju mi se u facu i pokušavaju objasnit kak njegov direktor ševi malu iz računovodstva. Onda, ak nisam nikaj rekel, zovu me na konjeka, jer sad smo najbolji frendovi (valjda zato kaj ga nisam odma poslal u kurac). Pa se dam u bijeg. U neki birc na kavu, da dodjem sebi. U svakoj birtiji po pet tipova u majicama kurtonkama i jaknama kamatarkama, sa zlatnim, prst debelim, lancima oko vrata. Ćelavih, kockastih glava, vrte kutiju Marlbora po stolu. Svako malo se hvataju za mobitel, da ne propuste slučajno neki važan poziv, iako mob stoji na stolu, pa nema šanse da se ne čuje narodnjak koji svira kod poziva. Tak ja šećem po gradu, navirujem se u naslovne stranice novina, a u njima me vrebaju još gori tipovi. Političari, diktatori, korumpirani liječnici, lokalni šerifi, ubojice, lopovi, silovatelji, svi oni ksenofobični, homofobični, a u pricipu jakoobični kreteni. Dođe mi da od onih majmunskih kaveza napravim još manji kavez, pa ih sve potrpam nutra. Sve one kretene koji se busaju u prsa svojim kršćanstvom, a smetaju im njihova braća i sestre koji su drukčiji po nečemu (najviše po IQ). Zato kad me neko nazove majmunom, shvatim to ko kompliment. Ko još u današnje vrijeme, kad pogleda kaj se dešava na zemaljskoj kugli, s ponosom može reć da je čovjek?

- 13:14 - Komentari (4) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.