Hard work

Baš se pitam šta se događa. Svi su u nekakvoj strci, zbrci, nemaju vremena ni za što. Što je još gore fali im vremena. Nisam ni ja ništa bolja. Zamislite dragi moji pokušavam do 21og napisati diplomski i položiti najteži ispit na godini. Ne, ne mislim da sam genije, nego sam jednostavno blesava. I tako uvijek. Postavim si nemoguće zahtijeve, užasno kratke rokove, i natrpam se obvezama. Što je najtragičnije gotovo uvijek ostvarim to što sam si zacrtala, ali onda pet dana vegetiram. Jer nisam se u stanju pomaknuti. Šta pomaknuti, nisam u stanju sklopiti jednu jedinu normalnu rečenicu. Al sve to na stranu, sav taj umor i sve to odricanje. Najviše me ljuti što sam navikla ljude na to. Ovakva kakva sam blesava navikla sam ljude da mogu preuzeti sve i uraditi. Pa makar da ću na glavi dubiti. Ne mislim sad na ovaj ispit i pisanje diplomskog. Tu ću jedino ja biti razočarana ako ne uspijem. Mislim da masu nekih drugih stvari koje uzmem i uradim.

Tako sam oduvijek radila. I stizala uvijek i na vrijeme sve završiti. Sve do ove godine. Sve češće produžujem rokove, prebacujem za neke druge. Pa se onda ti prebačeni sastanu sa nekim koji sam planirala za kasnije. I onda nastane opići krkljanac. Nerviram se, sekiram, roncam sama na sebe (da počela sam pričati sama sa sobom).. Nije mi bilo jasno šta mi je. Kontam stari se. A opet jebga gdje ću sa 23 početi gubiti snage. Čuj stari se. Nije to nikakvo pravdanje. Pa onda razmišljam možda sam se precjenila. Zadala si više nego što mogu. A opet i prije sam to radila pa sam uz nekakva čuda (da, ja vjerujem u njih sve više) uspijevala završiti sve na vrijeme. I onda shvatim. Zaljubila sam se. Pa da! Sve je puno logičnije. Zato ništa ne stižem. A kako bi kad si zacrtam da ću biti samo sat vremena s njim na kavi. Džaba ne mogu se odvojit od njega. I ta kava se pretvori u izlazak, a izlazak u lumpanje po gradu do sitnih sati. Ili zacrtam si da imam vremena da ga vidim svaki drugi dan. Uspijem preskočiti samo jedan dan u tjednu. A i tu večer ostanem za kompjuterom dopisujući se njim do kasno u noć.

Zato tražim, na osnovu predočenih argumenata, da se zaljubljeni ljudi proglase blago neuračuljivim kako bi imali što manje posla, kako bi im se na ispitima progledalo kroz prste i kako bi imali više vremena od drugih.

cerek

17.10.2006. u 11:49 | 9 Komentara | Print | # | ^

<< Arhiva >>

samo par slova

Hard work

Linkovi

blogeri

izdvojeno...