|
Uvod i pojašnjenje: odlučila sam mu ne samo dati znak, tako da mu ostavim prvo slovo svoga imena,
već sam mu odlučila uzvratiti pismom, moje pismo prilažem:
Ja sam, da, primam pisma, uzimam ih i spremam, svako pročitam po nekoliko puta i onda krenem na spavanje.
D je moje početno slovo.
D kao dar, dodir, dom, dah, damast, dan.
D je i kao daljina, u ovom trenutku osjećam da si mi dalek i stran.
Ne prođe ni jedan dan da ne pomislim koliko sam te željela u svojoj svakodnevici, koliko sam ti dala prostora i slobode,
koliko sam ti vjerovala i koliko sam ti se prepustila.
Ne, nimalo ne žalim, znam da sam sada gdje trebam biti, snažnija i sigurna u sebe i svoje odluke.
Zapamti, ja sam spremna voljeti dubinom svih mora i oceana, ali sam spremna biti ravnodušna širinom čitavog svemira.
Ne postojiš ti ispred mene, kao što ni ja ne postojim ispred tebe.
Mogu samo biti tvoja ravnodnevnica ili ništa.
Ti nisi na pijedestalu, ti nisi na tronu.
Ja bez tebe mogu, jer o tebi ne zavisim, ne ovisim, ja tebe želim, trebam i prihvaćam, ali isto tako ja tebe ne trebam da bi bila ja.
Što tražim za sebe, dajem i drugome.
I ne dajem ti nikakav mig, nikakav znak, ovoga puta prepuštam kontrolu.
Napokon sam se prepustila ovom vihoru, ovom vremenu i prostoru i dopuštam.
Ti čini što ti je na srcu, na volji i na zamisli, a što ću ja, ne znam ti reći, ne to nije ljutnja, ne to nije zamjeranje, niti osveta,
ja samo sada, ovako ostavljena, ali ponovno sastavljena promatram nebo, zvijezde, sunce, i dobro mi je, dobro sam.
Obrisala sam suze i jedva sam došla do zraka. Oprostila sam si.
Ti samo budi ti, pa onda neka bude što biti mora.
D.
|