|
Tog sam te dana željela, uistinu sam te željela, željela sam te kao što moje suhe usnice trebaju melem, kao što pašta treba šug,
kao što šug treba parmezan.
Ti si moj parmezan, parmezan moje duše.
Moj sir, sir mojih dana, s obzirom da sam najveći obožavatelj sira.
Možeš li zamisliti da itko piše o muškarcu kao o siru, znam, to mogu samo ja, i zato me voliš!?
Zato sam ti slatka i dopadljiva, jer sam mozzarela na tvojoj pizzi!
Ovaj tekstualni manevar neće ući u književne anale, ali svakako je dopadljiviji od sladunjavih rimica,
jer ovo je životna ekspresija.
Realno je jesti bolonjez, ali što je bolonjez bez ribanca, ha?
Kao palačinka bez punjenja, aha, da !
|