|
Ranjavali su me, istinu za volju dopuštala sam im to.
Bila sam im magnet za bol.
Žudila sam za time, sebe sam stavljala u stranu.
Nekad dok su mlade, neiskusne pjesnikinje trebaju bol, bol ih hrani.
Da, od nje one čine gnijezda pjesmama.
Smijurija, smijem se samoj sebi, dajem si pljusku!
Djevojčice, koja si sad već žena, zar je samo bol središte nacrta života?!
Ne, nema u tome prava, to je hladna voda, kockice leda, mozak na odsustvu.
U ljubavi je mrav konj.
U ljubavi je trn greda.
U ljubavi je kamen planina.
I ovaj čovjek kojem sam se dala u srijedu, i koji me dobio u strasti, požudi, golu, bosu, jadnu i žestoku.
On me je mogao šibati po goloj stražnjici.
On je dobio moj glas i razglas.
On me je slomio i utjelovio.
On je moj Krist i Vrag.
Koliko ga mogu voljeti, toliko ga mogu prezirati.
Ne brinite, i on je takav.
Gol i svadljiv.
I on bi me, on bi me, samo htio jer sam mu materijal za zbir.
Zbir koji će izglancati njegov um.
Sveum, kojim će vladati ispred, u sada i naspram sada mene i njega, njega i mene
u sve!
|