Igra s kartama, a svaka priča svoju priču, no zajedno smislimo našu.
Opravdavajući sudbinu.
Lako je tako prepustiti se prema večeri, kad je toplina popustila, kad se samo iščekuje veo noći,
noć je poput lastavice, projuri, napuni oči umorom, koliko god se odupireš, tebi se spava, tebi se spava,
kao da je neka hipnoza u pitanju.
Bojim se odvojiti prste od tastature, jer jednom će oni spavati ispod paučine.
A sada sam živa, živa, najživlja koliko mogu biti od najživlje.
Kolaž.
Uporno izrezujem simbole, pa ih lijepim na papir, velike i jasne namjere.
Tiho se smijem, netko će se jako iznenaditi.
|