Paleto, nemam pojma zašto te tako nazivam, čudno li sam ti ime nadjenuo.
Valjda jer se plašim imenovati te nekim običnim imenom, znam da ga možda i imaš, makar u dnu sebe vjerujem da je i ono posebno i lijepo, sve u vezi tebe je lijepo.
Baš sve, volim svaki milimetar tebe, tvoje ožiljke, rane, tvoje sitne dlačice, tvoje nedostatke, baš njih volim najviše, sigurno se mrštiš dok razmišljaš o tome...
Govorim ti istinu.
Dobro, to je moja istina, ali pišem ti je, dok ti šapućem mislima, jer dok ti pišem ovo,
svako slovo, svaki slog, svaka riječ biva izrečena, dok pišem ja govorim, prvo kažem, pa napišem, lud sam, da, sad vidim koliko sam lud i koliko bi to tebi možda moglo i smetati ?!
Ovo sam ja, a ti, ti se ipak čini se, ne ustručavaš mahnuti mi.
Vidim, jebote, vidim da smo tako daleki.
Opsovao sam, to džentlemni ne rade, ali kako da ja budem džentlmen, a ovako sam daleko od tebe?!
Zar samome sebi?! Teško da sam sebi smisleno mogu uhvatiti dlan, moj nije baš tako nježan i delikatan kao tvoj...ne mogu si smaknuti kosu s lica, ma dobro mogu, ali ne tako kao tebi, Bože, ježim se i pomisliti kao što ću to tebi činiti svakoga dana svoga života, kada mi napokon dopustiš da stanem pored tebe.
Kad mi napokon dođeš, ili ja tebi, samo moram pronaći put kojim ću kročiti.
Zbunjen sam.
Nikad se nisam osjećao ovako živim, čak i dok sam vodio ljubav s drugim ženama, bile su podatne, bile su moram ti iskreno reći i ljepše od tebe, malo više savršenije, ali možeš li ti shvatiti da s druge strane nijedna jedina, nije bila takva kao što si ti ?!
NI JEDNA JEDINA !!!
Možeš li mi vjerovati kako bih svaku od njih lako zatajio, zbog tebe?
Ne rugaj mi se, molim te, ne rugaj mi se!
Nisam zavodnik, nikada to nisam niti bio, ali dogodile su mi se žene i uživao sam u njima, i ne, ne bih ni jednu izbrisao, pobrisao, ali da ih moram dati za tebe jednu,
učinio bih to bez treptaja, da imam tebe, ili sva ta iskustva s njima? Rekao bih : dajte mi nju !
Misliš da lažem, znam te, nisi ti poput drugih žena, ti si uistinu svoja.
Uočio sam to onoga trenutka kad sam te krenuo stvarati.
Pa zato i jesi najbolja, zbog mene, za mene, kako god.
Sad ćeš mi reći još da sam egoist, sebičnjak, ali dušo moja, dušo, nismo li svi mi sebični i ne stvaramo li u svome umu, u svome srcu one najbolje i najkvalitetnije za sebe?!
Uostalom, ti možeš vidjeti, da nisam baš tako nadmen, dao sam ti i par mana.
Ah,sad sam samog sebe usosio, još će ispasti da sebe preuveličavam, da sam samome sebi dao prednost nad tobom, ali ne, Paleto moja, ti si sve ono što ova siva, pomalo smeđa boja nije...ti si jednostavno sav moj zbir.
|