Referendumski ručak
Od ženine tete donili smo jučer tri kese domaćih kupusnjača. Kupus, blitvu i špinjaču. Ništa lipše od domaće verdure, što znači da ćemo par sljedećih dana jist zdravo.
Špinjača će prva propast ako je ne sataremo odma, stoga je za nediljni ručak odabrana kao prvi izbor. Bilo je diskusije kako bismo je mogli napravit na kapamu (sa rižima i janjetinom), ali je na kraju odluka pala da se radi standardna špinjača na mliku.
A sa špinjačon na mliku ide i pohano meso. I tako ja sinoć u konzuma, da potrošin bod sa 10% popusta i dobijen novi za dvanesti misec, tražin neko meso za pohat. Gleda san prvo neku svinjetinu, ali je bila ajme, pa san uzeo puretinu (opet Purex, po kila). Lip komad prsiju. Nego, pohat... zadimit kuću, ulje gori na tavi, nakon druge ture prezla u tavi se karbonizirala, a nikom se ne da minjat ulje... jednom ričju kalorična bomba u izgorenom ulju sa dodatkom kancerogenog.
Al slatko je pohano. Ne moš opovrgnut.
Nego, čuo sam prije koju godinu da ljudi znaju radit pohano u pećnici. Zna san da ću to kad tad morat probat, a pošto je vanka usrano vrime i ne da mi se ni dimit kuću, nit se smrzavat, a na koncu, smrad od friganja ni tad ne ode brzo, naumio san testirat tu tehniku. Sva logika nalaže da se tu nema šta zajebat, al ipak.
Iša san najjednostavnijon varijantom. U plastičnu posudu taperver razbija jedno jaje i žbatija ga viljuškon. Doda mic soli. Ubacija na tanko izrizane pureće šniceliće i miša rukama da se jaje uvati po svakome. Istresa na to po kese parmezana i onda prezle do zasićenosti. Cilo vrime miša rukama da se te mrvice lipo uvate.
Upalija pećnicu na 220, da se ugrije. U veliku škrovadu stavija papir za pečenje, po njemu poslaga umrvičene šnicele i na svakog kapnija po kap ulja (ajde dobro, par kapi). Stavija na 20 minuti i nakon toga pogleda i ostavija još 10. Moga san ih eventualno zadnjih 5 minuti okrenit, ali znaću za drugi put. Konkretno, mislin da se i ne mora, te da šniceli ne moraju bit samo u jednom redu, nego i u dva - tri, ali da su suhi i da isto ima malo mista između njih.
I šta da van rečen. Najugodnije pohanje u životu. Zdrav obrok. Nit se znojia, nit se dimija, nit je špricalo po kužini. Rerna isto čista. Papir za pečenje bacija u smeće, a škrovadu maloprije spremija na svoje misto, čistu ka suza.
Nije mi uopće falilo ono ulje što ga nije upilo. A izbjega san zajebanciju na više aspekata. I na kraju, idealna tehnika kad očekujete veći broj osoba i imate mesa za pohanje.
Ipak, hajlajt dana bile su limun šnite, najbolje koje san u životu ija. Draga je recept dovela do savršenstva, ali o tom jednom drugom prilikom. Fotka je u prilogu.
|
