Stranac je bio deo prostora, a nije znao zašto sve to, zašto oko njega stoje zvijezde. Znao je Stranac stvarati zvijezde po volji svojoj i hirovima, mogao ih brisati hukom. Mogao je, ali Stranac nije razumio, i nije mogao preći tu granicu. Ništa nije imalo smisao, sve je bilo pod tim Uslovom. Smisao.
Smisao nije bio bilo što, ili možda jest…Stranac je okretao ideje i mogućnosti, skakao i smatrao. Nije uspijevao.
Na kraju svega nije postojala granica, samo nešto drugo. Tačka. Crna tačka. Jedna i strana. Strana Strancu. Stranac je tražio u tački. Možda u tački postoji nešto više od tačke? Možda u svemu leži put…možda…
Osjećao je tačku, njenu crninu i ispraznost…osjećao je i prodirao i sve što je našao bile su tačke. Tačke, jedna za drugom, sve manje i sve jasnije, sve određenije, sve čvršće i konačnije. Je li to značilo da je tačka je samo tačka, ili gomila istih? Je li?
Osjećao je nešto nalik očaju, nešto prokleto, nešto kao konačnost Besmisla. Ali nije znao što ga čeka, nije znao…
Tačka u tački iz tačke…najednom jedna tačka nije bila crna, odnosno samo crna. Imala je plijen. Nešto konkretno, nešto određeno fizički. Sadržaj nečeg fizičkog. Tačka polako je lebdila prema objektu, a Stranac je posmatrao. Tačka je odlučila da obuhvati i objekt, Nju – objekt u okviru, tako bespomoćan i krhak. Objekt slab na Vrijeme. Crna tačka bila je kao izaslanik Vremena, odlučila je da Ona nestaje. Tačka je posegnula…
Ona je odbila. Stavila je mali zasun na vrata svoje duše. Zasun zvan volja i želja. Postanak se dogodio. Ne želim i pružam sebe nekamo drugamo. Stani tačko! Tačka je stala. Tačka je izgubila. Tačka je dala Strancu odgovor. Odgovor u Njoj. Odgovor u Postanku. Ona je Smisao. Tko si ti? Ja sam Oni, nisam jedina, mnogi od nas čekaju u meni da pronađu put…Smisao je dobivao oblik, ili barem ideju. Oni su bili sami i odupreli su se. Koliki su pali…i kolike je Stranac mogao spasiti, a ovima pomoć nije trebala. Smisao. Postanak. Njihov Postanak kao rođenje. Postanak.
Stranac ih je posmatrao. Kroz vječnost. Čekao ih i pazio, na neki način. Čekao da dođu, da se oslobode vremena i potraže svoj novi smisao. Sve što imaju je komadić vremena, tako su snažni. Njihov smisao ja vidim, ali ne osjećam, zbilja ne osjećam Vrijeme. Oni da i oni doista jesu smisao
