fra gavun

četvrtak, 26.03.2015.

Rođendan je vječiti ponavljač a uvijek nagrađivan!

- Taa sritan ti rođendan.- telefonom starija unuka čestita Ćaći. On brzo uzvraća.
- Fala, fala a šta si mi kupila?- za trenutak je ostala bez teksta a onda je uslijedio cerek.

Takvi su rođendani a bome i ostali značajniji datumi u životu jedne 'žene-majke-kraljice' i 'gazde koji sluša'. Ako ništa ne zašuška ili nisi štogod kupio, čestitka se ne računa.
Prije neki dan bio je Ćeri i natrevim kod njih taman kad ona nije kući ali pilići čekaju sa izloženim sitnicama po stolu. Po obimu posjetilo me na sajam obrtništva.
Drago im što me vide i odma prelaze na bitno, fale se ko je što kupio. 'Fertik': 'vidi, ja sam joj kupio čokoladu 'volim te', jel' dobra a? Pofalim ga.
(zovem ga Fertik od milja po onoj; u mračnom sistemu kad su se stanovi dobivali a ne kupovali komisija bi obilazila obitelji koje su podnijele zahtjev i provjeravala brojno i ostalo stanje. Došli tako do višečlane obitelji i 'žmk' nabraja šestero djece po imenima pa na kraju doda, fertik, kao nema više, gotovo. No ovi iz komisije upišu Fertika kao sina i na račun toga skoče im bodovi u sami vrh te dobiju stan.)

Najstarija mi pokazuje na mušć. Bogatidraga, učinim onaj mot s dva prsta ala 'vegeta' i ako se kužim u te mirise koliko i 'Marica u krivi ku***'.
Vrijedna Maja se smijulji i gleda u tortu a sestre u glas: 'ona je to sve sama'. Valjda me sumnjičavost odala pa je i 'Fertik' dodao: 'je dida stvarno, ona je sve sama napravila'!
Kimao sam glavom i popratio s: 'ooo, ma braaavo Majo, bogamidraga moš se udat'.
Napućila je 'njuškicu' i uputila mi protestnu notu: 'didaaaaa…'!

- Maja joj je ispekla tortu a ti?- obratim se drugoj po redu.
- A ja sam ispekla prst dok sam spremala ručak.

I tako smo ljudekali i cerili se pričicama koje unučad rado sluša kad je na vrata banula Slavljenica.
Što ljepše mama može doživjeti nego dječji zagrljaj i čestitke.

- Mama, mama, a znaš di je dida iša kad je napunija 40?- jedva je 'Fertik' dočekao da proda zez.
- On? Bome ne znam.- cerek, kako…pa mama sve mora znat?
- U 41, jesam te a…- likovao je. Mami je pogled šetao po poklonima na stolu pa redom dohvati i pogađa od koga je.
- Mušć…znam. Ti 'el'?- gleda u najstariju koja potvrdno kimne.
- A ko je ručak spremio? A sriće moje, bravo! Torta, ovo ste skupa ha. - Ne ne, to je Maja sama.- kolektivno su zagraktali.
- A sriće mamine…vidi i čokolada 'volim te'.
- E, to sam ja kupija, jel' ti se sviđa a?
- Ajmo mi nju smazat baš mi se…a šta je ovo, nema ništa unutra?
- Mamaaa pa ti si stara za čokoladu e…

To je ono što čini život slatkim a ne čiji je dida bio partizan a čiji ustaša i oće li Turudić biti ministar pravosuđa a 'Vaso' ministar policije bez 'čokolade'.

- 00:07 - Komentari (7) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 23.03.2015.

Seksualni maraton



Internet je fina stvar ma isto rećemo novina je novina pa makar bila i otvarana a novina je nepročitana inače ne bi se zvala novina. Praktična je, višenamjenska i može kružit od ruke do ruke, od oka do oka, odoka sve dok se ne izliže ili slova poispadaju.

I tako listajući novinu upadne mi u oko ona mala Kardašica i naslov kako je prekardašila sa svojom potentnijom polovicom u pravljenju drčine. Jadan čov'k nema kad u crkvu poć a i da se zaputi di će, rećemo, o srama s kuburom na gotovs.
Oni kao imaju jednu malu ali su odredili još, rećemo, nešto kurato pa se trude.
Veli Ona da radi toga one stvari čine i do 15 puta dnevno.
Petnaest puta? Doduše nisam volio matematiku, što se ne odnosi i na profesoricu, ali svejedno sam, rećemo, uzeo lapis i zametnuo račun.
Pretpostavljam da muški svaki put sumpora, inače se ne bi računalo, a prosječna količina murge po trudu rećemo iznosi od pola do pune kafene žlice. I sad, ufatio sam žlicu i punio vodom, jednu dopola, drugu punu (ipak je čov'k rećemo crnac) pa sipao u bićerin.
Petnaset puta, od šale se nakupi dec murge.
Neka je prosjek po turi 20 min, što je nerijetko i duže kad su bocuni prazni, to bi bilo 5h bez predaha. Ni popišat se more kad se ona potreba ne kalaje.
Na takav cunami unutra torbe nastane bratoubilački rat punoglavaca i nije čudo da ni jedan ne uspije, rećemo, stić do kavijara nega se u obliku marmelade prelijevaju vani i eto trud uzalud.
A čov'k ima potencijala što jest jest, moga bi rećemo otvorit d.o.o. mljekaru i činit jogurte.
Zafaljujući svojim bocunima on u 10 dana napuni teglu od litre to jest tri litre mjesečno!
Sad je meni jasno zašto su me žene ostavljale, zbog mojih 20 puta.
- 01:08 - Komentari (9) - Isprintaj - #

nedjelja, 15.03.2015.

Prva guza Hrvatske



Gledajući fotku…a tek kasnije palo mi je na pamet smijem li ja to? Je li to spada pod seksizam ili seksistički istup ako imam svoje mišljenje i namjeravam ga izreći osokoljen demokracijom.
Smijem li ovu sliju uopće gledat da mi nedajbože ne bi štogod upalo u oko, ne mislim na afričku šljivu nego onu običnu, bosansku.
A opet, nameće se pitanje čemu slija ako se ne smi škiljit i komentirat ili još realnije, čemu takvo oblačenje ako nije namijenjeno oku.
To što se uz pomoć oka kao provodnika javlja u organizmu je nagon. Ne ulazeći u ostale osjete koji isprovociraju popratne pojave ovdje je riječ isključivo o gledanju. A nagon stječemo po majci prirodi i prvenstveno služi jedinom cilju za koji postojimo a to je produljenje vrste.

Ustvari kad bolje razmislim bolje mi je ništa ne mislit o predsjedničkoj guzi jer nije to neka starleta tek da bih je rabio kao predmet opisa pa ću priznati da je nisam direktno gledao?
Ćirio sam je iza cakla, ma ne voajer nega cakla od oćala pa smatram da sam ni kriv ni dužan po tom pitanju. Pardon, priznajem, dužan sam.
Nisam uočio rubove a ni konopče pa mora da je u pitanju neki 'puš-ap' ili na golo. A da nisu pumparice pa ja vidio ono što bi želio? Pa da, garant pumparice.

Danas, radi tih šljiva moram na sve pazit. A dok sam bio u onim godinama kad su mi obline komandirale vijugama morao sam jedino pazit na svoju.
U žaru igre dok teku najslađe ljubavne riječi tipa 'nemoj unutra, nemoj unutra' ja sam morao mislit na svoju guzu da je na vrijeme trznem.
Nemoj unutra? A di ću, trčat u šumu pa da mi se guzica smrzne.

Eto ti demokracije, On je može razdvajat, okrećat, mijesit, sumporavat bez obzira što je predsjednička guza i nije u sukobu interesa. Koji Srećko!

- 11:26 - Komentari (22) - Isprintaj - #

utorak, 10.03.2015.

Pokrštenje

Odma zovi pratra, ala jesi me čuja.
Majo moja znači… vrime je a?
Vrime, vrime, dašta. Došlo vrime ne mere to više vako.
Majo meni je žao što…ono…
Nema ti šta biti ža moj sinko, moglo je to i prija a ne čekat da sve Manda učini.
Nemoj majo još ti moš živit, još si ti …- kliznula je Anti suza a kad je unišo u kužinu tužno je priopćio ukućanima kako ga je Mande zvala i naredila da zove pratra.
A bora ti i vrime je više, namučila nas je ka mali torijun. Ala svi uzmite po jednu sviću u ruke i u kamaru kod pokojnice. Rekla je Blaža.
Čekaj, ne odit kod nje dok ne dovedem pratra. Pratar mora prvi unić pa svi za njim.

Dobri moj pratre, sidi odeka.
Faljen Isus bako, kako si?
Ka tica moj pratre.
Lagana ha.
Ne nega se svako malo userem. Ne iđe dalje ovako moj pratre pa te radi toga zovem.
Ispovid pa pomast? Ajmo od početka.
Daleko je bija početak moj pratre nega ajmo mi od problema.
Može i tako samo nastavi.
More li se čovik pokrstit dobri moj pratre?
Ma, kakva su to pitanja.
Bome prava.
Prava. A zašto pokrštavanje ako se more znat?
Zašto? Zašto? Veći je interes u pitanju moj pratre, veliki, državni.
A u šta bi se ti pokrstila, u ateistu možda?
Ja? Ma ne radi se o meni dobri moj pratre nega o jednemu…
Ali se udaješ?
O misusovosveto s vami se ne da ozbiljno divanit.
Dobro dobro, a možemo li ga privolit kako e. Ako je kršćanin možda i pristane.
Ali on nije tute znate, nema ga nije prisutan?
Ne razumim. A di je.
Ja mislim u drugoj državi.
U drugoj…nemoj mi reć…
A je.
U kojem gradu?
Novom Sadu.
Tamo živi.
Nije.
Nego?
Leži.
Leži?
Aha. More li se pokrstit čovika koji nije živ?
Tu je pratar mudro zašutia nekoliko trenutaka pa nastavia.
Ha, slušajte nema toga što mi ne možemo, naša moć je neograničena i samo nebo nam je granica.
Obitelj je okolila postelju i bez riči držala upaljene šterike. Nevista Blaža se mrštila pa kad je vidila da Manda nema namjeru otegnit, reče više za sebe: 'kvragu tamo kornjačo stara. Ala pogasite sviće i u kužinu, ajmo'!

Napisaćemo mi šesticiju i predat je tebi dobri moj pratre samo nam to učinite.
Nije šesticija majo moja nega peticija.- dodaje Ante.
Muči, ovo je više od peticije.
A o kome se radi virnice moja.
Ma o onome e, šta se praviš ka da ne znaš. Oni što je pisa mužiku za himnu…kako se ono zove?
Ahaaa On! A bit će da imaš dobar razlog kad tražiš da ga pokrstim?

Da dobar? Ka da bi te ja inkomodala da nije priša, kako ne. Vidi vako. Vaik kad se čuje himna mi držimo samo jednu ruku na prsima. Zašto? Zato jer slušamo samo riči. El ti mene razumiš?
A je je, dašta nega čujem. A kad ga pokrstimo?
Ee, kad ga pokrstimo unda ćemo mirne duše držat obje ruke na prsima jer ćemo slušat i riči i mužiku.
- 00:53 - Komentari (10) - Isprintaj - #

četvrtak, 05.03.2015.

Nije bez neke

Tiho je otiš'o prvi naš predsjednik.
Živio je skromno (mogao bih ga usporediti s 'Muicom') a tako je i ispraćen od rodbine, prijatelja i poznanika. Kad je čovjek pravi ne mora biti predsjednik države da bi napravio dobro djelo jer i predsjednik mjesne zajednice (tako se to onda zvalo) može učiniti pravu stvar.
Na kraju ceremonije okupljeni oko grobnice slušali smo riječ svećenika koji se nadjačavao s jugom što je mlatilo tog dana. Na takvim događajima sretnu se bivši kolege i poznanici pa željni prozboriti koju na trenutak i zaborave kojim su povodom došli te zadivane, 'a sićaš li se ti...'
Obred teče, pa 'pomolimo se', pa opet govor, a pričoljupci ne prate pa ne znaju u kojoj je fazi obred te vrate kapu na glavu a kad opaze da se drugi znamenuju onda užurbano skinu kapu pa se i oni prekriže.

Doš'o je i Luka sa svojom Marijolom koja stalno skakuće oko svog čoeka i bište ga, popravlja mu kolarinu na košulji, skida končiće s jakete, zakopča botun… jer 'žena muža nosi na licu a muž ženu na košulji', veli narodna.
Onda njemu dopizdi pa drekne: 'koju me pizdu materinu stalno pujkaš'. Kako je vazda bio i ostao grlat svi se okrenu prema njemu pa i svećenik jer trenutak je za skrušenost i tišinu.

Vidjevši da je pretjerao primirio se i obred je nastavljen. Na glavi je imao neki tanki šeširić jer ga je lako gužvao prilikom skidanja i kad svećenik reče: 'pomolimo se' on, da ga što brže skine učini to bagavo i vjetar ga preko glava ostaih ispred njega otperja pravo u grobnicu.

- Aaa… Uuuu…- otelo se iz grla okupljenih a pogledi im pomiluju gologlavu Lukinu ćelu.
On je objesio vilicu i izbečio oči, zateklo ga je. – Aaaha!- prozborio je a Marijola još tiše dodala. – Ajmeee mužu moj…-

Grobar koji je već bio unutra (otvori su bočno) izbaci klobučić van a neko se sagne i pruži ga Luki. On gleda ali ne pruža ruku nego pogleda ženu.
- Marijola uzmi!
- Ali…oćeš mi se priladit?
No nakon 'milog' pogleda nije bilo premišljanja, uzela je klobučić i metnula u boršu.
- Metni to na glavu!
Pogledala ga je molećivo i metnula na glavu. Doduše morala je držati rukom jer joj je to stojalo kao lumbrela a nedajbože da opet odleti.

Završio je obred, ljudi su krenuli prema svojim autima a Dane, bivši mi kolega, pokazuje rukom i veli neka pođem s njim da mi pokaže svoj 'vječni dom'.
Tako smo pričali kad je Luka krenuo dozivat da oće li s njim doma ili ostaje.
Pozdravili smo se jer oni žive na selu udaljeno nekih 5 km a i meni je toliko do kuće ali u suprotnom smjeru.

Prošlo je od tada kojih 15 dana i potrefilo se da u gradu sretnem Danu. Sad smo imali obilato vremena za razgovor ali spontano smo krenuli od zadnjeg susreta.
Upitao sam ga za Luku jer kod grezadura kao što je on vazda ima nekih bisera i 'razbijenih jaja' za nasmijati se. Veli on meni.
- A šta, ti ne znaš?
- ?
- Stvarno ne znaš?
- Nije valjda...?
- Ma kakvi, slušaj. Mali, nije mali, sin mu u Njemačkoj to znaš, e, nagnao ga je da kupi bokun autića da se ne voza s onim tratorićem da ga led ne probija. I dade on njemu pare a Luka ga pita da šta bi kupia.
Veli mu sin neka uzme maloga 'klia' jer to je za nji dvoje najbolje. I bogami drž ne daj spreme se jedan dan on i Marijola pa odoše busom u obilazak salona auta.
Naodali su se i ogladnili ali škrti Luka ni krafnu da kupi nega srećom Marijola vaik sobom nosa pancete, kruva i kapule jer zna kaki je.
I kupi on mali autić ali 'kia', veli, jebeš jedno slovo a čudo jeftinije. E unda se opoštenia i kupia je bocu kisele pa kad su prolazili kroz Donje Polje stali su marendat. Počastili se.
- A šta se, stuka?
- Ma je vraga. Veli un da su njemu dovoljne dvi brzine i rikverc, di će se stuć. Onaj dan s njima sam doša na sprovod a i vratia se, čuja si ka me zva. Iđemo mi prema autu, jugo mlati, Marijola drži rukom šeširić da ne otperja, srića da ima veliku boršu i vazda nosa nešto u njoj inače bi i nju vitar odnia koliko piza, i taman došli do auta kad Luka stade ka ukopan i gleda prema prednjem kolu.
Novina, ona stranica iz 'slobodne' di su osmrtnice zapela za kolo i laprda. A on graknuo.
- Marijola, pogledaj!
- Ajme ajmeee.
- Miči to!
- Jadna Marijola pokupi onaj komad novine, smota ga i baci pa pljune nekoliko puta priko ramena te sidosmo u auto. Niko ne progovara. Sidili smo ka tri mumije.
Krenija je i kročili smo na cestu. Isprid je bila kolona, ono svi krenili jedanak pa moraš čekat dok se zaveze. Vozi prvom i onda zabeštima ne bi reć da se zabija u onoga isprid. Naredi Marijoli da pročita što piše na onom autu isprid nas. Gleda jadna Marijola, nabila nos u caklo i ćori pa mu kaže da dođe malo bliže jer slabo vidi. Kaže on: 'ma nemoj, pa da zabrenza i zabijem se. A ko bi bija kriv a Marijola'?
- A ja mužu moj. Ček ček…piše… smrat…
- Nemoj srat pogledaj malo bolje.
- Ček ček…Smrt…ajme mužu moj štae ovo danas.
Kako je to izgovorila Luka isti čas zaveze desno van puta i ugasi. Pitam ga da šta je stao a on meni da šta sam ćorav. Da jesam li vidia auto isprid nas koje može stat u džep a smrt se zove.
Ja se nasmijem i velim da nije smrt nega smart ali jok, usra se živ. Nikad ga takvog nisam vidia.
Uglavnom ja sam morao sist za volan i vratit nas doma a on od onda nije sia za volan. Evo sad sam bija kod njega.
- A Marijola?
- Jadna ona s njim. Od onda ne smije skinit onu kapetinu s glave, ki strašilo izgleda, eno je gore kod njega.
- Gore?
- E na psijatriju, da šta ti misliš.
- 23:14 - Komentari (9) - Isprintaj - #