Odma zovi pratra, ala jesi me čuja.
Majo moja znači… vrime je a?
Vrime, vrime, dašta. Došlo vrime ne mere to više vako.
Majo meni je žao što…ono…
Nema ti šta biti ža moj sinko, moglo je to i prija a ne čekat da sve Manda učini.
Nemoj majo još ti moš živit, još si ti …- kliznula je Anti suza a kad je unišo u kužinu tužno je priopćio ukućanima kako ga je Mande zvala i naredila da zove pratra.
A bora ti i vrime je više, namučila nas je ka mali torijun. Ala svi uzmite po jednu sviću u ruke i u kamaru kod pokojnice. Rekla je Blaža.
Čekaj, ne odit kod nje dok ne dovedem pratra. Pratar mora prvi unić pa svi za njim.
Dobri moj pratre, sidi odeka.
Faljen Isus bako, kako si?
Ka tica moj pratre.
Lagana ha.
Ne nega se svako malo userem. Ne iđe dalje ovako moj pratre pa te radi toga zovem.
Ispovid pa pomast? Ajmo od početka.
Daleko je bija početak moj pratre nega ajmo mi od problema.
Može i tako samo nastavi.
More li se čovik pokrstit dobri moj pratre?
Ma, kakva su to pitanja.
Bome prava.
Prava. A zašto pokrštavanje ako se more znat?
Zašto? Zašto? Veći je interes u pitanju moj pratre, veliki, državni.
A u šta bi se ti pokrstila, u ateistu možda?
Ja? Ma ne radi se o meni dobri moj pratre nega o jednemu…
Ali se udaješ?
O misusovosveto s vami se ne da ozbiljno divanit.
Dobro dobro, a možemo li ga privolit kako e. Ako je kršćanin možda i pristane.
Ali on nije tute znate, nema ga nije prisutan?
Ne razumim. A di je.
Ja mislim u drugoj državi.
U drugoj…nemoj mi reć…
A je.
U kojem gradu?
Novom Sadu.
Tamo živi.
Nije.
Nego?
Leži.
Leži?
Aha. More li se pokrstit čovika koji nije živ?
Tu je pratar mudro zašutia nekoliko trenutaka pa nastavia.
Ha, slušajte nema toga što mi ne možemo, naša moć je neograničena i samo nebo nam je granica.
Obitelj je okolila postelju i bez riči držala upaljene šterike. Nevista Blaža se mrštila pa kad je vidila da Manda nema namjeru otegnit, reče više za sebe: 'kvragu tamo kornjačo stara. Ala pogasite sviće i u kužinu, ajmo'!
Napisaćemo mi šesticiju i predat je tebi dobri moj pratre samo nam to učinite.
Nije šesticija majo moja nega peticija.- dodaje Ante.
Muči, ovo je više od peticije.
A o kome se radi virnice moja.
Ma o onome e, šta se praviš ka da ne znaš. Oni što je pisa mužiku za himnu…kako se ono zove?
Ahaaa On! A bit će da imaš dobar razlog kad tražiš da ga pokrstim?
Da dobar? Ka da bi te ja inkomodala da nije priša, kako ne. Vidi vako. Vaik kad se čuje himna mi držimo samo jednu ruku na prsima. Zašto? Zato jer slušamo samo riči. El ti mene razumiš?
A je je, dašta nega čujem. A kad ga pokrstimo?
Ee, kad ga pokrstimo unda ćemo mirne duše držat obje ruke na prsima jer ćemo slušat i riči i mužiku.
Post je objavljen 10.03.2015. u 00:53 sati.