Internet je fina stvar ma isto rećemo novina je novina pa makar bila i otvarana a novina je nepročitana inače ne bi se zvala novina. Praktična je, višenamjenska i može kružit od ruke do ruke, od oka do oka, odoka sve dok se ne izliže ili slova poispadaju.
I tako listajući novinu upadne mi u oko ona mala Kardašica i naslov kako je prekardašila sa svojom potentnijom polovicom u pravljenju drčine. Jadan čov'k nema kad u crkvu poć a i da se zaputi di će, rećemo, o srama s kuburom na gotovs.
Oni kao imaju jednu malu ali su odredili još, rećemo, nešto kurato pa se trude.
Veli Ona da radi toga one stvari čine i do 15 puta dnevno.
Petnaest puta? Doduše nisam volio matematiku, što se ne odnosi i na profesoricu, ali svejedno sam, rećemo, uzeo lapis i zametnuo račun.
Pretpostavljam da muški svaki put sumpora, inače se ne bi računalo, a prosječna količina murge po trudu rećemo iznosi od pola do pune kafene žlice. I sad, ufatio sam žlicu i punio vodom, jednu dopola, drugu punu (ipak je čov'k rećemo crnac) pa sipao u bićerin.
Petnaset puta, od šale se nakupi dec murge.
Neka je prosjek po turi 20 min, što je nerijetko i duže kad su bocuni prazni, to bi bilo 5h bez predaha. Ni popišat se more kad se ona potreba ne kalaje.
Na takav cunami unutra torbe nastane bratoubilački rat punoglavaca i nije čudo da ni jedan ne uspije, rećemo, stić do kavijara nega se u obliku marmelade prelijevaju vani i eto trud uzalud.
A čov'k ima potencijala što jest jest, moga bi rećemo otvorit d.o.o. mljekaru i činit jogurte.
Zafaljujući svojim bocunima on u 10 dana napuni teglu od litre to jest tri litre mjesečno!
Sad je meni jasno zašto su me žene ostavljale, zbog mojih 20 puta.