Kad su mi drage
Zvrnda navečer telefon, ae javim se.
- Dis ti? Cili dan se ne javljaš. Štae s tobom tako moš i umrit a da mi ne znamo.
- Ma da, pa znaš da bi se onda javio e.
- Pa dis po cili dan, šta se ne javiš na telefon?
- A di sam. Ja se odma izjutra popnem na nju i ne slazim cili dan, guštam ki bumbar.
- Mooolim?
- Onda malo siđem pa se vratim, malo se odmaram pa odrijemam i onda nastavim.
- Moliiiim?
- Moli ti kolko oš, to ti je tako od prvi osmoga pa do kraja devetoga nema kupovanja ni voća, ni mesa, ni lubenice, ni kuvanja, samo kruh kupujem…ništa dokle god smokve traju.
- O božesačuvaj, ali ti se nisi niti na mob javia?
- Ma pusti priču, te pametni telefoni, pametni ovo, pametni ono; ma da, da ne rečem šta, samo da narodu pineze ćope. Eto koliko je ovaj moj s menom po moru a još nije naučija plivat. Prvi susret s morem i potonija je ki sikira. Nega…ne mora to bit onaj skupi nije to meni važno moš mi uzet onu njokušu jeftiniju samo da mogu pričat.
- Ajme slabo te čujem neke smetnje…prikida…
- Rekoh, ja zašparam pa mi nešto novaca ostane onda mogu…
- Ostane jel. Men bi tribalo…
- K vragu i smetnje, ne čujem te ali ako me čuješ nastavit ću. A da se ne falim kakvu liniju od njih dobijem, smršavim da vidiš kako.
- Smršaviš od smokava? Pa one samo debljaju i napuhuju šta ti je. Ne moš od smokava smršavit.
- A nije tako ne, lipo su sočne i tople pa žnjopam sve dok počne burlji-burlji a onda trk u kondut. Da da, da vidiš kako djeluje.
- A jes reka da zašparaš?
- Rekoh da. Zašparam i ostane mi nešto pinezi od penzije pa ću uspit platit struju a u devetom akobogda platit ću komunalije i sve to od smokava.
- Viš ti to. I kad neki penzići ufate kukat kako ne mogu sastavit kraj s krajem a ti još i zašparaš cc.
|
