fra gavun

Suze

Marijoli pokucao 70-i rođendan na grbači a Ona sva daleko, u balonu od sapunice.
Jedva čeka večer da je iz Njemačke nazovu sin, nevjesta i unuk preko skajpa da joj čestitaju i napričaju se do mile volje. Sva je bila u iščekivanju, zanesena i sretna držeći u ruci čistu krpu. Smantala se kao šiparica kad je muž zazvao.

I Luka, njezin supatnik, odredio joj je priredit iznenađenje. Nije lako donit takvu odluku jer postoji realna opasnost da joj to pređe u naviku a to ne bi bilo dobro. Još opasnije od toga jest da je od velikog uzbuđenja i radosti kap strefi, pljuc pljuc da zlo ne čuje, a ko bi ga onda tendio. Ko bi kokoše, prasce, koze, vrtove…božesačuvaj.
Lomio se Luka nekoliko dana a bome i veći dio noći ni san na oči da se namakne jer mu popuštanje nije u prirodi. Ne valja pokazati slabost i kao pičkica ženi povlađivat, oš ovo-oš ono jer kad se kora načme ode srce u tri kurca.
No ipak se slomio rekavši sebi u bradu: 'k vragu ako nećemo sad jebat ga, kad ćemo više'?
Čini se da s mekšanjem 'ćevapa' i srce popušta.
Odlučio je počastiti svoju supatnicu kako spada pa kad je zazvao taman je bacala kokama kukuruz. Bez okolišanja naredio joj je da se spremi jer autobus dolazi za 15 min i da idu u grad.

Jutarnjom prugom drmusali su se uru vremena s onim polovnim autobusom što je 'autotransport' kupio u Njemačkoj pa su odahnuli kad su na kolodvoru ispali vanka.
No. Ako je odmah odvede tamo di je naumio onako bez predigre opet ne valja. To mora učiniti taktički tako da bude zadovoljena a opet da je ne plesne srce nedajbože.
Zadovoljan svojom lucidnošću potkrao se smiješak, 'jebate da nisam ovako pametan ne bi mi dočekali ovolike godine'!

- Sad ćemo mi, Marijola moja, sisti odeka u ovu birtiju i strunit koju brlju onako za…za..ae uniđi.- proderao se kao inače.
- Mužu moj nemoj se idit ma ne bi ja pila, ne da mi se ne boli me trbuh, sukni ti ko ti brani.

Kad je obavio i taj dio rituala pokazao joj je rukom da ide ispred njega pravac u 'škrinjice' jer tu je čeka iznenađenje. Uzdahlo joj se.

- E, rec mi prao jel ti sa srce puno, pogledaj kolko toga čuda ima. Biraj!

Gledali su, pipali, komentirali a Marijola je stalno pogledavala u jednom pravcu jer joj je čim su ušli jedna kuhinjska krpa zapela za oko.
Koliko? 30kn! Okreće se Luka okolo i kopa pogledom po mnoštvu onih sitnica.
Ona veli da joj se mnogo dopada jer je na krpi nacrtana karta Rvacke a vata i susjedne zemlje.

- Mužu moj, jab ovo a nije čudo ni skupo, pogledaj kako je lipa a i kad nas doveče nazovu dobro bi bilo imati je u rukama.
- Da nije skupo? Kad nas nazovu? Pa šta će ti krpa kad nas nazovu?
- Mužu moj ne bi ja tila ma znaš da mi uvik pobigne koja suza pa da ne bi pala po komputeru…a 30kn nije mnogo jelda.
- E naivna moja Marijola, ajde Rvacka i vridi 30kn ali 30 za Sloveniju pa 30 za Bosnu pa 30 za Srbiju pa 30…
- Auuu…
- Gospodo, ne ne, sve skupa je 30kn!- dodala je trgovkinja.
- Ae neka ti bude kad je za suze.

Pipa

Frida mi ima problem a time i ja, pušta joj pipa.
Protiv prirode ne možemo, godine čine svoje i kap po kap učini lokvicu ispod sebe.
Za vrućih dana ta pojava je prisutnija te sam je ukorio. Odmah je skužila i svjesna toga što je učinila pognute glave i podvijena repa otišla je ispod auta.
Slijedećih dana pokušao sam joj kazati da manje pije. Kad ode do svoje zdjelice s vodom opomenuo bih je da stane i ona bi prestala. Razumije što joj kažem rezonirajući na svoj, pasji način i više ne prilazi zdjelici.
Tako je lijepi dio ljeta pipa bila pod kontrolom i ponadao sam se da je problem riješen.
No sve su pokvarile proklete kišurine.
Nakon prve veće kiše i pipa se aktivirala pa sam pratio što se događa.
Ona je shvatila da pipa curi kad pije vodu iz zdjelice pa bi otišla vani i napila se iz lokve ili koje posude što je kiša napuni.
Šta ću, prihvatio sam stanje kakvo jest žalostan što me miljenica ne razumije pa joj više ništa nisam prigovarao.

A onda iznenađenje. Pipa opet ne curi. Doduše sad vani nema lokve niti kišnice ali ima vode u zdjelici no ne prilazi joj.
Bilo mi je jasno kad sam pročitao pa i njoj kupujem vodu! Izgleda da je ona mene razumjela ali ja nju nisam.

Rođena u znaku magarca

Hoda pupasta Jurka prema dućanu i neprestano nešto šapje sebi u bradu. Otamo dolazi Neda (u najboljim godinama jer boljih neće biti, ustvari Ona je Mira, škrta Mira pa je zovu Ne da) i zastane. Promatra mještanku s čuđenjem i vrti glavom. Kad se Jurka primakla da joj može botun dobavit Neda je s čuđenjem pita: 'Jurkice dušo jes to ti svega ti'?
Jurka stane ali još uvijek miče ustima a onda pogleda Nedu i javi se. Opet Neda ponovi pitanje a Jurka odgovori: 'da ko će bit moja teta Nedo, ja sam ja'.
- A vidim das ti ma…
- Ma?- ponovi Jurka.
- Bome ka da si se teke ocidila a?
- Jesam li, e fala ti. Znači da djeluje, djeluje…
- To si otila ili…?
- Misliš da mi muz ne da ist? To ja sama, oću skinit kilažu, odredila i gotovo.
- Bogami ti to nije dobro viš da si počela sama sa sobom pričat.
- Ma ko? Ja? Ma nije štae tebi, to mantram.
- Ajde ajde tako moš pod auto svršit kad ti se manta, samo se ti igraj.
- Ne manta mi se nega mantram, mantram za mršavljenje razumiš.
- Aa?
- To je sad u trendu, a šta ti ne gledaš one emisije na televiziji, oni astro centar, Olga, Vesna i ostali vidovnjaci.
- Ne ja nemam kad jer moram po stare dane dva posla radit ako mislim kruva imat. Lako je tebi, muž ti ima dobru penziju. Penzija a još dicu pravite?
- Ma kakvu dicu šta ti je. Ovo dvoje nam je dovoljno.
- Ajde ajde, još more prčit jer je mlad to ti oću reć a već penzioner? I to kakva penzija, moš se nogama u guzicu tuć.
- A je snaša se.
- Snaša se e, neka neka. A na kojoj je to televiziji, jel naški pričaju?
- Dašta je. Na 'voksu', 'šibeniku' i još nekima. Samo nazoveš i sve ti reknu što ti se desilo i što će ti se desit. Reknu ti i ono što nisi znala o sebi, ma sve, razumiš. Ono kad mi je uvatila pričat činlo mi se kao da govori o nekome drugo, skroz ostala paf. Ništa mi o sebi ne znamo viruj ti meni.
- Zajebaješ ti mene a?
- A evo ti živog dokaza. Pogledaj me u četri dana, a što kažeš? Ma tebi to ne triba, ti si uvik bila tankovita pari gušterica.
- O sveti moj Ante! Bolje i gušterica nega 'gregorova' sestra, bome si se dobro ocidila što jes jes. Kako, što su ti rekli?
- Šta su mi rekli? Ma ne samo za ovo čuješ ti mene, sve ti sređuju od suda do zaposlenja. Od muža, ljubavnika do alimentacije, od prodaje nekretnina, dobitka na lutriji, zdravlja, znaju ti jesli prid rastavom ili se još tapunaješ, sve znaju ka ti kažem, skoro da ne viruješ.
- Sveti moj Ante di ja to živim? Ma kako?
- Lipo, dala mi je brojeve koje moram neprestano mantrat 8 dana i evo kao što vidiš.
- Brojeve? Neprestano mantrat? I kad radiš i kad si na zahodu i kad spavaš?
- Nu nje, ne dok spavam a drugo stalno.
- I kad činiš one stvari s mužom?
- Isto, ne smeta on meni. On tapunaje a ja mantram 4812412, 4812412, 4812412…4812412, 4812412, 4812412...4812412
- Boga ti živa? A kako kad ručaš oli večeraš?
- Nema ist dok se mantra! Ma isto ja štogod zagrizem između brojeva ka da će ona to vidit.
- E fala ti! Odma ću večeras okrenit program i nazvat da pitam oću li dobit plaću za ovi pet miseci što su pasali jer gazda kaže da ne zna.

Živjet će ovaj narod

Manje-više svi smo vozači pa znamo kod tehničkog pregleda tonobila koliko ima onih stavaka za platiti, čak su uveli i naknadu za pripremu obrade papira?
Sad zamislite da uvedu naknadu za korištenje semafora? (plju plju da zlo ne čuje)
E, šta se čudite, pomorski promet je uveo i tu novinu-inovaciju.
Mi smo inače zemlja s puno inovatora pa svako malo iskoči po neki novi 'patent' i jedini je problem što od toga narod nema koristi.
Dakle pored poreza 'Naknada za uporabu pomorskog dobra', uveli su dodatni kuluk koji se zove: 'Naknada za upotrebu objekata sigurnosti plovidbe'?
Pretpostavljam da se misli na svjetionike jer ništa drugo mi ne pada na pamet. Pa se pitam?
Zar svjetionici nisu dio pomorskog dobra kao što su semafori dio cestovnog prometa?
Drugo. Zar to pomorsko dobro ne koriste kupači i to daleko više nego moja barčica pa ga ne plaćaju?
S barkom od 4m redovito tučem debelo more čak od Solarisa do Zlarina (od pizde do guzice) i to naročito kad je nevera, magla, kiša…i da nije onoga osvijetljenog križa na brdu što ga je župnik bez ikakve dozvole postavio ne bih se znao vratiti doma. (ako ovo pročita i on će udarit porez)
Kakva lucidnost!

No nakon upita ustanovih da sam ipak u zabludi, da to nije isto. Vidite, ono je 'naknada za uporabu pomorskog dobra', a ovo donje je 'naknada za upotrebu objekata sigurnosti plovidbe'. Ono je za UPORABU a ovo novo je za UPOTREBU.
Sad bi većina nas rekla: 'još samo zrak da nam počnu naplaćivat'!
Neće, ne strahujte za to, ali kisik iz zraka e to je realnost kao što je realnost da će u Šibensko-kninskoj županiji poskupit voda što ima osnove.
Gledajte, ako u vodi ima nafte a ima potvrđeno je onda se ne treba čudit ipak litra nafte košta koliko kubik vode a nikad nije bilo da se mukte vozilo!

S lica mjesta

U rupaniji je dramatično. Sve je potopljeno! Potopljene su ceste, poduzeća, potopljeni su računi i računice, kanalizacija je preuska da sve proguta.
Voda je došla do grla svima osim Šporkici d.o.o. i ostalima što vole čista posla.
Malim ljudima još samo nos viri, ponos je potopljen.
Otok Prvić, Zlarin i Krapanj skroz su u moru.
Svuda su lokve, rupe u glavi, zbunjoza, strah za sutra i prekosutra se ne spominje noć je u pitanju?
Da je voda dobra i pijanci bi je pili.
Da bar Dabrom teče vino kad ne može Krkom, vapi Bože pilar a veliki Bože mu uzvraća 'akvom destilate'.
Nije pitanje što će biti sutra već imamo li sutra?

Šibenik se vratio u srednji vijek

Nema čega nema

- E, šta ti prodaješ.
- Muža!
- Koliko tražiš?
- Koliko daš?
- Ja ništa.
- Prodato!

U industrijskoj zoni Podi otvoren je sajam rabljenih auta, antikviteta, poljoprivrednih strojeva i alata, nautike i ostalo. Planiraju raditi 4 puta tjedno ako bude kupaca.

Navalite nema čega nema može samo da nestane.

Ajde nađi čega nema.

Navali narode!

Što kupite danas kupite, sutra nisam odeka!

Ah te natikače?

A slike?
Sve unikati, ja lično radijo okvire!

Bilo da se fešta, trguje ili tuguje uvijek najebu prasad i janjad.

Ogromna površina.

Mjesto za istovar.

Prodao ne prodao, kupio ne kupio jesti se mora.