Računi
Nije meni krivo dat mu jest, božesačuvaj, ali brate mili kapni štogod. Vlade mi, da je žensko sigurno bi se zvao Neda, ne da ni lipe.
Tako mi izetovski živimo a nije da nisam pokušao nać bokun ženske, jesam kako ne. Velim ja sebi: 'tebi treba jedna normalna ženska koja će ti znat ugodit, koja neće grintat, koja će te ludo volit'…
Nisam više u onim godinama kad se taktizira na način, 'ako daš ne valja ako ne daš ne valja' pa je lakše. A taktiziranje me koštalo, kako ne, mislio sam između 'daš ne daš' najbolje je naći sredinu i jbg, znate što se 'u sridu' dešava.
Bogami nešto preko seoskog gugla, nešto preko pravoga i krene.
Rekne Ona da se zove Ana Marija i dogovorimo se naći.
Oprezno kibiciramo kao mačka i zmija a onda ja Nju zazovem imenom i to je bio kraj prije nego je iti počelo.
Frknula je i ošla da nisam niti beknuo.
Zašto, kako? Stao sam analizirati problem i naravno našo zakučicu. Znam da su dva imena ali brale ko će upamtit oba. Uljudno sam je oslovio, s gospođo Ana-Konda.
Jbg, šta je tu je, a i kako će me ludo volit ako je normalna?
I tako ja s vremena na vrijeme spomenem mome 'Nedi' račune a on skoči kao da je potres kuću zadrmao ili ga je struja tresnula.
Šta ću, da ne unosim 'Malome' strah u kosti pribjegnem uljudnijoj metodi i nađem na otpadu ovih stalkića što su bacili restorani (ni njima više ne trebaju) i fino to složim po stolu, milina ih vidjet. Vire iz njih računi kao cvijeće iz pitara, ma ko ih ne bi volio?
Nekad bude i maništra na pljuvaku ali ovaj put ispečem kilo ćevapa ma mrtvi bi ih jeo. Toliko je mesaru skočio promet s tim ćevapima da ih je na koncu morao pravit od svježeg mesa.
Ali, od kad stol aranžiram s računima kuham samo za se.
|
