Svađa
To mi je pred nosom ali neću puno o tome jer nisam pravnik samo mi je došlo kao šlagvort za ostvrt na među-susjedsku ljubav.
Rekla bi moja susjeda: 'kupili su terena koliko od pizde do guzice a oće rudinu imat za kolo igrat'! Naglasak joj je na zadnjem otvorniku ili vokalu.
Kuća je već kod gradnje nagazila put pa da sam na mjestu ovih preko predložio bih vlasniku neka nad putom napravi tinel a na putu stavi znak za tunel. Mislim, ako čoeku treba što ne, možemo mi i šišmiš-expresom dolazit do svojih kuća.
Inače svađa među susjedima jedna je od boljih 'radio emisija' u ovom dijelu kaljuže pa je valja poslušat. Kažem radio emisija jer se sad nema puno toga za gledat. A prije…
Mate je pokojni, lako mu duši, a bio je prava ljudina po stasu i naravi! Bio je kruh koji se jede! Sedamdesetih godina prošlog stoljeća svi su držali perad i prasad u dvorištu pa tako i Matina obitelj. U njihovoj konobi vazda je bilo pršuta i pancete, bilo je za prijatelja i namjernika a njihova djeca kad dođe vrijeme od marende umjesto matere pitali bi ćaću što će jest. Onda bi On.
- A ned'lje ti ima pr'šta.
Ali ne, oni bi salame pa bi im, doduše ronzajući, dao para da kupe na što bi im se mater ljutila ali takav je bio, rekoh kruh od čovjeka.
Njegov rodjak Stipe (kuća je dvojni objekat) bio je sušta suprotnost, prgav, živčan i imao je mali jezik. (mislim da veliki jezik ne može onako brzo laprdat)
- Ae đavlu kokoše i gazda kad ih 'vako pazi, iš iš đavlu tamo. Mateee što ne čuvaš ove svoje beštije ned'ljeti nega ih gonaš u moj vrt jebenvamgospu ćać'nu i mat'rinu pokvarenu.
Dođe Mate do zidića, neugodno mu do zla boga i obeća da će kokama zakovrnut vratom i baciti ih pod peku da ih zajedno pojedu samo neka se ne svađaju.
Ma kakvi. Što je Mate mekši Stipe se više pjeni i primiče zidiću uz vrijeđanje i beštime. Beštima što mu na mali mozak padne.
Oće Mate da plati štetu. Ovaj ni da čuje. Pućkajući cigaretu (nikad nije potegnuo u se) jebe mater njemu i njegovim kokošama pa kad se primaknuo na pljucomet podigne šaku, poskoči i Mati opali šamar.
Mati neugodno kao da se našo na roditeljskom sastanku ali i dalje stoji ko platana i ne zna šta će. Djeca i žene s obije strane kibiciraju i grakću a onda Stipe osokoljen rodjakovim nesnalaženjem opali mu šamar i s druge bande. E jebiga!
Stisnuo Mate šake u pest, bome stoji svaka kao omanji pršut a onda zamane desnom ali odozgo i pogodi Stipu u tjeme kao da brukvu zabija. 'Brukva' se teke nabila u zemlju a onda iskrivila.
Mate priskoči pa ga podigne i odnese na klupu, samo što ne plače, 'jesam ti reko da ćemo ih ispeć i pojest jebemu nećugospu i kokošama. Rodjače probudi se…probudi se'.
Donijele žene mokre šugamane, vode i cukra i bogami u neko doba Stipe dođe sebi. Da mu je bilo brojat došlo bi do pedeset, bi irudami.
Uglavnom tu večer platile su kokoše a brate i krive su što jest jest! Dok je vonjalo ispod peke mezio se pršut i cicalo vino a pjesma je došla sama od sebe.
A sad?
Sad ne moš poznat je li se svađaju ili prijateljski razgovaraju. Što manja jaja prepirka je duža i glasnija i nema majci odma se šiša po politici, prvom i drugom svjetskom ratu a oni malo educiraniji znaju i za balkanske ratove pa čak i križarske. Križarski su još uvijek živa priča kako je neki Mijo na groblju Ivu opalio drvenim križem da se jadnik strovalio u jamu ali je iskočio prije nego je pod dotaknuo.
Kad sam već spomenuo jaja; kažu kako su jako „zdrava za mozak. Ako ih jedete za doručak, organizam počinje da proizvodi dopamin, norepinefrin i epinefrin, koji utiču na povećanu budnost i pažnju, energiju i raspoloženje.
Takođe, jaja su bogata vitaminom B koji je neophodan za pravilno funkcioniranje ćelije“.
Iruda ti, sad je meni jasno okle ona psovka 'jebem te u glavu'. Eto zapravo to nije bila psovka nego želja za dobro zdravlje.
Ajmo dalje. Onda počnu optužbe po stranačkoj osnovi kao ono da je glasačka pizda koja samo diže ruku kad mu se reče i tome slično.
A onda se ovaj brani da je u njihovoj stranci čista demokracija i da svoju desnicu digne samo kad smatra da je neko pitanje na mjestu a ako se slučajno nešto protivi njegovom uvjerenju onda nema te sile koja će ga natjerat da digne desnu ruku, ma jok.
Tada digne lijevu pa neka se oni misle zašto.
I tako moš čitav dan slušat ali nećeš dokučiti je li se svađaju ili prijateljski razgovaraju dok razgovor ne privedu kraju.
Ako jedan od njih prstom učini minus preko grla zna se što drugoga čeka a to na naplatu dolazi kasnije, zaplotnjački bez 'reflektora' i 'kamera'.
Ako se žene zavade i jedna drugoj reče: 'dabogda ti se sve u kući ukiselilo osim kupusa i mlika', onda je to bila svađa.
A ako priča svrši riječima: 'ae k vragu manit ili manita', berlav ili berlava onda je to bio prijateljski razgovor.
Zato ja smatram da narodu ipak treba dozvolit držat kokoše!
|
