Utorak
Još lani mi je iznikla neka bubuljka u vanjskom kantunu lijevog donjeg kapka pa mi dr-ica dala uputnicu za 'očno'. Upisao sam se i ove godine doš'o na red.
Kako je i pisalo, u 10h predao sam uputnicu i z.karticu na šalteru pa me pitala da kod kojeg ću doktora? Rekoh ja, samo nemoj kod onog Bandićevog a drugo mi je svejedno.
Veli mi: 'oko 11 budite ispred br.2'.
Super, ima vremena za đir po pijaci, rekoh si kupit ću bar koje domaće jaje.
Pitam jesu li friška?
Nu, dakuće.
- A koliko je zapravo trajnost jaja?
- Dok se ne potroše, neka i stotu dožive.
(Ugroženo žensko, štaš). Ništa ajmo dalje. Eno slanih srdela. Cijena kuna i po kom, ista već po godine. Pomirišem…ok.
- O, poskupili ste?
- Nismo.
- Jeste.
- Nismo.
- Jeste.
- E nismo i prošli tjedan je bila ista cijena.
- Je ma su one bile puno veće.
Isplatilo se, dobio sam dvije viška.
Pupčar! To volim. Pošto? 10 kn. Idem dalje, kod ostalih po 12 kn. U povratku opet svratim kod one prve.
Pogleda me i veli: 'vi ste bili'.
- Više sam crn al nema veze daj mi kilo te kupusine.- (čudno me zagledala bez riječi)
Kupio sam i jednu vanbračnu kokoš i pičim nazad. Taman u 11 stignem no došo sam na red zas pregled tek na uru i po.
Okačio sam koku i kupus na vješalici a doktorica u šali : 'jel' to meni ručak'?
Bacio sam cerek.
Naslonio sam bradu u aparat…gleda. Neka mlada doktorica, veli: 'jel' ovo'? Pipa prstom.
- Aha.
- 'Oćemo li to skinut?
- Ja neću a vi kako znate.
- Dobro…ovako, dođite na odjel 22 to je utorak pa ćemo to srediti.
Ustanem se, nabacim oćale i kapu i okrenem se prema njoj.
- E puno vam fala doktorice.- i mašim se za novčanik a Ona u čudu.
- Da se niste usudili!
- Zašto doktorice… ja tu stalno držim zdravstvenu i kreditnu karticu zato mi i služi novčanik, doviđenja vam.
Ovo nema veze ni s pjacom ni s okom, možda s usk.... ups!
|
