Sudac
Eto imao sam čast da i ja jedanput presudim pa kom' opanci kom' obojci što bi Raja rekla.
Koliko sam u tome bio uspješan? Mislim da jesam a Vas molim budite vrhovni sud i recite je li moja presuda bila pravedna i po zanatu.
Bijaše rođendan prijatelju ali brate veliki broj, viši od jedanipo put broja cipela, mašala!
Između nas ovozemaljskih našo se tu i jedan drugozemaljski ljud, isto naše gore list ali voli reći 'nema toga kod nas u Esterajh, kod nas ti je sve ziher, sve po zakonu'.
- Ma šta kod vas? Jebatebog jednako smo ka dica guzicu otrali kriškom kamena u ovom našom kršu a sad ti meni, 'nema toga kod nas u..u u čemu'…(pukne slavljenik)
- De de, ne se jiditi ja sam samo postao kulturan i školovan a priznam da, kad sam tek kročio na austrijsko tle da mi nije bilo lako. Ni slova ne znam beknuti njiovim a valja preživjeti.
Samo kad bi doša u dućan kupit štogod za isti muka issova. Ne znam božetebe ništa pa zvirim okolo po policama ne bih li kako olakšao potragu. Vidim mliko, nacrtana krava i ja ti upačim prstom pa muuu, mučem ka telac. Jebiga nije mi se ni mliko uvik pilo ali kako tražiti nešto drugo. Unda bi gledao kako drugi kupuju i pamtio, učio…e moj kole nije to lako benti kokošje trepavice.
- Sve te razumim ali nisi ti njiov ej, ovo je tvoj kamen, tvoj dom.
- Jee, ma nauči se čovik na dobro i svrši oni životni vakultet pa se malo zanese enti kokošje trepavice. Ae nazdravlje i da skupa proslavimo stoti, živijo!
- Živijo kole, onda za stoti? Može, živijo!
- Vidiš kole, u tom dalekom svitu ono kad ponekad neće san na oči pa razmišljam toliko duboko da se pripadnem što mi sve nadođe pameti. Vilozofija je to moj kole ako me razumiš.
Eto prija neku noć na um mi pade baba Manda i kako me učila na sat, veli: „Vako Ive moj, kad je mala švera na podne a velika na deset unda ti je to podne manje deset. A kad ti je mala na podne a velika na dva unda ti je to podne i deset. Moj sinko sat se vaik vrti u desno i ova liva polovica ti je prija podne a desna pozapodne“.
Dobra moja baba Mande, a viš ja to i sad pamtim.
- Mene je did naučija pa šta.
- E moj kole, nije to pa šta. Gledaj sad. Što bi ti reka na ono: 'podne manje deset' jal' to isprid podne ili iza podne. Ili ono: 'podne i deset', jal' to isprid ili iza podne.
- Ma šta? Ako još nije podne unda je prija podne, jebemu bilo jaje.
- E, ma te ja pitam jel' 'podne manje deset' isprid podne ili iza podne? Benti kokošje trepavice.
- Ti me zajebavaš jelda.
- A ne ne, ne zajebavam te samo sam ti postavija vilozofsko pitanje pa ćemo bacit okladu u 50 l crnoga, jel pošteno.
- Eto na, a okle tebi 50 l crnjaka?
- Dosta je da ti imaš. Evo ruka, benti kokošje trepavice.
I bogami na očigled nas nekolicine bace oni okladu i ja prekinem desnicom. E sad, kako sam ja 'prekinuo' automacki sam sudac i valja presuditi 'ko je u pravu. A ko će bit u pravu kad je pitanje u krivu.
Ja sam ovako reko. Prvo ne reče se podne manje deset nego jedanaest i pedeset. Ovo njegovo se može reći u slučaju ako je u pitanju crtež ali ako je u pitanju sat koji broji vrijeme, dakle nešto 'živo', onda se ne može reć da je 'podne manje deset' iza podne.
No ne da se 'švabo'.
- Gledajte, ja ću biti velika švera a ti budi podne i ja pored tebe koračam naprid…ae sad vi meni recite jel' onih deset minuta ostalo iza mene? Dakle iza podne?
Naravno da smo kontrirali ali neuvjerljivo. Jeli možda ipak on u pravu?
Ive nam je odgovorio.
- Prejak sam ja za vas enti kokošje trepavice!
|
