fra gavun

četvrtak, 27.09.2012.

Pikanaca takanaca

- Ajme didonja da znaš šta mi se dogodilo, znaš da sam se pripa e.
- Enti jarca a što ti se zgodilo potomak da čujem.
- Ma tata je donia veliki čentrun i puno smo njopali a ja najviše.
- Ma je?
- Je stvarno i onda mi je bio veliki dropčina kao tvoj. Ali znaš šta, jebate nisam dobro spavao e, i onda sam se skroz rano probudija prije nego je tata iša radit…
- I onda si opet zaspao jel tako.
- Nije nije, morao sam ić piškit u zahod ali jedva, nisam moga piškit.
- Kako to.
- Ma znaš ono e…
- Ma koje?
- C, mogu tebi reć jelda.
- Dakuće, moš akoš.
- Diga mi se e, ali jako jako, zalipia se za drob. Jeli i tebi tako?
- A nisam ja jeo čentrun.
- Aa, i znaš šta, nisam imao snage da ga savijem, jeli i tebi tako?
- Ma jok ja sam puno jak. I kako si piškio?
- Čekao sam i tek se onda popiškio, jebate jesan se pripa. Ali znaš kad sam se vraćao u svoju sobu, jebate, čuo sam kako mama i tata nešto pričaju.
- E to nije lipo, nesmi se špijat što roditelji pričaju, to ne smiš radit.
- Ali dida nisam ja špijao samo sam čuo e, a tata se morao dizat jer ide rano raditi.
- Nije da me briga a šta si čuo?
- Tata je govorija da bi on još a mama je rekla da ne može jer mora ići radit pa će dobit kad se vrati. A onda je on jopet reka da bi još jer mu je puno slatko, ali nije dobio…
- Eto na, i?
- I to sam ti ja pričao svom kompi Josi u vrtiću, znaš mi ti pričamo sve naše tajne. Ali on se smijao kad sam mu ispričao i reka je da su mama i tata radili pikanaca takanaca.
- Ma nemoj mi reć. Pikanaca takanaca? To mi nešto neobično zvuči, cc te mame japanke.
- Ma nije, ona je iz naše ulice i nosi natikače ne japanke.
- Haha, dobro dobro, znaš šta, reci ti tvom prijatelju da to na japanskom ne znači 'ono' nego 'papati sladoled' e tako.
- Aha znači pikanaca takanaca nije ono nego sladoled…znači tata voli pikanaca a mama mu ne da.
- E tako ti je to, moj malac to svi vole, mlađi bi nekoliko puta dnevno a stariji rijetko a neki i ne okuse sladoled.
- A didonja od čega se pravi sladoled?
- Sladoled, od jaja, mlika, cukra, čokolade…
- I jaja.
- E zašto.
- Ma ništa, tako pitam jer mama stalno nešto radi s jajima.
- Bome, jaja su izvor života moj malac, ne može se bez jaja. 'Si vidio i pile iz jaja izađe i žaba i noj i zmija…a da malo pričamo o vrtiću a?
- A dica? kako dica ne izađu iz jaja?
- Pa i dica se zametnu iz jaja, kako ne, a čuo si kako svi kažemo za malu dicu da su slatka. Sve što se radi s jajima slatko je. Šta reče kako je u vrtiću?
- Kako iz jaja kad su u maminoj drobi?
- E jbg, tako, iz jaja što ih mi muški imamo izađe mali 'punoglavac' i uđe u maminu drobu i tu raste.
- Znači dica su kao i sladoled, i slatka i od jaja.
- Neš mi reć kako je u vrtiću.
- Ma dobro. A didonja zašto je tata tako rano njopao sladoled?
- Zato što to voli a bit će da mu daje snagu pa će bolje radit, nego pričaj ti meni nešto iz vrtića.
- Oću, a didonja jeli dica budu velika ako se…kako si reka da se zove ono što uđe u maminu drobu?
- Punoglavac.
- E to, ako ima više jaja jel onda ima i više punoglavaca?
- Naravno.
- Ja bi baš volio da tata da mami punoglavca pa da mi rodi brata.
- Okle to sad… zašto ne seku?
- Tako da se igramo. Jadni tata, zašto mu mama ne da sladoled?

Upotio se did, jedva je završio ovaj velevažni razgovor i to tek kad je mama došla po maloga.
Pružio je didu ruku a on mu je reko: 'I dođi mi opet da divanimo kao pravi ljudovi'!
- Aha da pričamo kao muški jelda!
- Dašta, da razmjenjujemo iskustva!

Nakon par dana telefon zvrnda i did se javi. Ćer zove.
- E slušaj ovo. Mali je jutros uša u našu sobu i dao ćaći kutiju sladoleda od dva kila; veli: - 'ja znam da ti puno voliš pikanaca takanaca pa njopaj'! I ode.
Nismo znali usta otvorit, što misliš zašto je to učinio?
- Bog s tobom okle bi ja znao zašto? A bit će zato što u čentrunu nema punoglavaca!
- Aaa? (jadan maka se) Ae bog.
- 01:20 - Komentari (31) - Isprintaj - #

subota, 22.09.2012.

Reklama

Šta ću zima je pred vratima valja stvoriti zalihe kupusa i drva jer kažu da će ova bit posebno ledena zato što se tope gromade leda koje su i Titanik sjebale a ke neće nas.
Gledam ovaj papirić od penzije i funjim se, da je nudim kao dobrovoljni prilog za križ na Marjanu ne bi je uzeli a kamoli da mi dotekne za kupus. Mozgam što ću i drmne me ideja kao 220.
Idem reklamirat knjige pa kad ih prodam opremim zimnicu.
Ne bi se ovoga sjetio da mi baba nije rekla jednu pametnu kad sam išo u drugi razred osnovne.
Uzmem ja onu izlizanu tašnu od praseće kože što je još Ćaća nosao i krenem u školu ali mi zima, ledeno, dršćem.
- Baba zima mi je.
- A sinko moj oš da te kabanom zagrnem.
- Nećuuu.
- A ti onda sjedi tu i pričekaj dok ti opletem džemper, odnjo vrag i školu neće uteć.

Stisnem pod ruku dvije knjige i u grad. Sjetio sam se da na lokalnom radiju imam poznanika Nikolu i rekoh ne mogu učinit štetu, ajmo provat.
Primio me čovk kako valja čak se i sjetio kako se zovem, ponudio me sjest i kavicu iz automata ako imam medu. Neću kavicu al može maći viski.
- E jbg sad…
- Dobro dobro, može mala brlja.
- Znaš šta, ae ti reci zašto si došo.
- Ma imam nešto knjiga za prodat viš da se primiče zima a nemam…
- Knjiga?
- E dao sam štampat neke priče i tako, evo pogledaj.
Lista knjigu kao da traži sto eura među stranicama, vidim ja boli njega patak za zimnicom.
- I šta bi ti da to reklamiramo? To košta znaš to.
- A znam no sam mislio malo onako s bande ako se što može.

Da ne duljim i prepričavam cijeli razgovor uglavnom se nekako složimo da on organizira neku nagradnu igru i pokloni dvije knjige za točan odgovor. (prvi i drugi dio)
Sad je valjalo smisliti igru. To je brže išlo.
Rekoh ja: 'postavi naprimjer pitanje koliko 'seks' ima slova 'J' i 'ko prvi pogodi dobije knjige'.
Kontam čim je seks u pitanju igra će bit zabavna i potrajati a on će ponavljati naslove i to je to.
Da bi nešto ušlo u uho mora se uporno ponavljati i ponavljati…sjetim se one: 'ponavljanje je majka znanja'! A bome i Gebels je dobro baratao s tom materijom, 'deset puta ponovi laž jedanaesti put će ti povjerovati'.
Mislim tu smo svjedoci na domaćem terenu, 'vođe' su dobro školani pa ne moramo daleko potezat.

Prvi i glavni dio je obavljen na obostrano zadovoljstvo, malo više na njegovo al dobro, ljudi smo ne, dogovorili smo se.
Drugi zadatak je bio okupiti moje domaće oko radija kao radio-London kad se slušao, i da se javljamo za pogađanje samo neka što duže traje jer će tako veći broj slušatelja biti uključen i čuti za remek. Ovo je bilo okupljanje na dobrovoljnoj bazi a ako neko pica, zna se. Prava demokracija.
Odnio mi je vrag po kila kave, nešto brlje, suhih smokava pa su onda ogladnili cc.

I bloga mi najavi Nikola nagradnu igru, ono kao usput 'da se malo zabavimo', baš kako smo se dogovorili. – Koliko slova 'J' ima u seksu?
Telefon u ruke i zovemo. Dobijemo iz prve! Najava dobrog početka ili po jutru se dan poznaje. – Ima tri.- Ne, nažalost pokušajte ponovo. Onda čekamo, nemoš dobit jer i drugi zovu nu.
Potrajalo je to tako s prekidima i glazbom nekih 15 min kad smo na radiju čuli ženski glas.
- Jedan!
- Ma bravo, tako je, jedan 'J' pogodili ste i osvojili dvije knige, ostavite podatke u režiji.
No čim je čula da je dobila uvatila je vikat: 'dobila sam, dobila sam! Mora da je telefon bio u hodniku jer se u pozadini čuo drugi ali stariji ženski glas, vjerojatno iz kužine.
- I dobro je da si dobila vrag te odnjo manitu diš mule u kuću…
- Knjigu sam dobila majo, knjigu ne menz…
Spiker je tu prekinuo i najavio male oglase ali prvo jedan glazbeni broj.

Mi smo komentirali kako je to 'pogodak u sridu' a onda se rodila još jedna ideja. Zašto se ne javljati na malim oglasima i pitati, biti dosadni, tražiti gdje ima za kupiti ili 'ko ima prodati knjige 'priče iz malog džepa' prvi i drugi dio'?
Išli smo s taktikom velike potražnje. Prikazati je kao vrlo traženi proizvod jer se tako najbolje publika zapali a onda će navaliti s pitanjima gdje i kako... Zamisli da se javi 'Hektor' i naruči koji kvintal za popunit regal ili da mu se mantenjuza ima na što popet za stavit dunje na ormar.

Počeli su mali oglasi i kako spada odma traktori, prikolice, grožđe, suhe smokve, ulje…prije bi dobra žena rodila nego mi doć na red za oglas.
- Aha evo ga, (oglasila se ćer) e dobar dan, molim vas tražim knjigu 'priče…' ako neko ima neka mi se javi na telefon 339008 ili mobilni….fala!
Spiker to sve ponovi i vozi dalje.
Opet uglavnom poljoprivreda, namještaj, špakeri, drva, đubar, televizor kao nov, jedan je prodavao magarca za rasplod i tako to.
- Evo dobio sam.- Sad sam ja tražio knjigu za kupiti i dao moj broj mobilnog.
Znači ovo funkcionira, 'ko zna da smo to mi a kad je nešto traženo to i vrijedi, joo kad navale.
Nakon nekoliko onih drugih oglasa javi se i ženski glas: 'Alo, radio…Onom gospodinu što traži knjige za kupiti poručujem da ja prodajem one dvije što sam osvojila u igri'.

- Eto ti na, ti i tvoja reklama! Saš morat kupit svoje knjige, ae sadi kupus ae bolje ti je.
Diže se ćer i ugasi radio.

- 01:04 - Komentari (28) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 17.09.2012.

Životno raskršće

U maminom oku bljeska semafor, suzdržava se, guta, ne da se. Oće li puknut?
Tata je gleda blaženim pogledom. Titra blentavi smiješak a brada mu drhti. Jedinica je a Zagreb nije u dvorištu.
Mora se, škola zove, sama je odabrala.
Promatram sa strane kao neutralan pa niti onaj 'dežavu' nije prisutan. Pomalo je tužno samo naočigled jer unutar zidina tuge ima obilato sreće. Radost je skrivena ali dostupna, valja je otkriti.
- Ideš?
- Aha!
- Trema?
- Aha!
- Dobro je ti se znaš boriti s tim. Stan si našla?
- Sve je sređeno.
- Sama?
- I on je sa mnom.
- ?
- E, dečko.
- Neka, sretno ti.
Okrenem se i izvučem novčanik jer nije pristojno hvaliti se. Otvorim ga a iznutra skoči kažiprst mrdajući lijevo-desno, ne-ne. Protivno ovom prometnom znaku izvučem novčanicu i pružim. - …evo od dida makar za kavu.-
- Hvala nisi trebao.- (znam ali nemam više)

To je onaj orarij kad se mola cima i otisne na pučinu, zaplovi se a more raširi ruke i zagrli svojom tajnovitošću. Neki imaju određenu rutu i vrate se u valu, neki se nasele na drugi otok i stvore dom, neki se nasuču na hrid.
Roditelji koliko god željeli vezati makar i zlatnim lancem svoju djecu za kućni prag ne uspijeva im, izbor je osobni.
Slike se smjenjuju kao na displeju i sjećaju me na neke davne dane i želje koje nisu mogle biti ispunjene. Znam, ali još nosim zrno gorčine.
Sjete me i na moje drage koji su svoju djecu ispratili preko 'bare' na visoke škole.
'Dvorci' čekaju i zjape prazni. Tišina. Dječji plač se čuje iz potleušice.
Znanje i doktorati ostaju u dalekoj zemlji. 'Ko zna kad i 'oće li…
Čudni su putovi snova.

Nekima nije potrebna škola? Oni su često potrebni školama da ih se proučava.
Fenomeni ili arlekini kojima IQ odgovara veličini 'hektora' okreću svijet oko prsta a raja brunda i povija leđa.
Nekad je bilo srednjeg staleža, sad je, ili 'Abramović' ili 'Sirotanović'.
Što se može.
Kako i more na obalu izbaci smeće tako i život na površinu izbaci ološ koji zavlada.
Ako gledaš kravatu ona jednako pristaje 'armaniju' i gologuzanu.
To je sinonim demokracije i vazda imam na umu da ono što ušparam na češlju izgubim na kapi.
- 14:00 - Komentari (33) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 10.09.2012.

Povratak u budućnost

08 i 09 rujna na trgovima, pjacetama i podno katedrale u Šibeniku se održao srednjovjekovni sajam. Bilo je da nije bilo čega nije bilo, od mirisa slanine do kože i tkanine, od konja i kovača do đinđuva i kolača, od oružja i oruđa ogledala pa do suđa, sve od pića i likarije do igara i slikarije. Da si jučer bijo svega je bilo moj prijo, svima je igrao 'kokotić' a danas zijevam ka tić!


Budno oko gradske straže na čelu s dogradonačelnikom Petrom Baranovićem striže po kaletama.


Nema trta-mrta tu su i mladi stražitelji.


A tek šuplji bataljon...


široki izbor svinjarije...



trgovci...


islužena kućna pomagala, sumpreš ili bi dubrovčani rekli utija.


kao da je sultanov...


ovaj je u dosluhu sa staklarom, prodaje praćke...


ae napadni majčin sine ako imaš 'kuglagere'...



odjevne predmete u nekim selima nazivaju 'štrace' a da bi bilo što kupili prvo trebate kupiti novac...


i slikarije na platnu su izložene, mršavica džepno izdanje navila se nikako stat. A kad je predahnula uskočim. - Kol'ko ova? - 250,00! - Ova? - 250,00! - Ova? - 250,00! - A ovi muškići? - 500,00! - Eto vraže, kako to?
- Diga se!- Gledam...- Kojemu se diga? - Meni se tlak diga, samo pitaš, pitaš, ne bi reć da si penzioner.


tange drže ispod banka...


grad Liliput a otaj vonj što ćutite je lavanda...


koža od Janeza...


šoltanska privreda...


drvena motorizacija...


pa da se neće šupak stisnut...


evo i bruštulina za kafu...


ogledalce, ogledalce ko će dobiti na lotu?


Šljem od Berluskonja ili Pap. nestalo tinte!
Ima još...
- 00:39 - Komentari (33) - Isprintaj - #

srijeda, 05.09.2012.

Ma ne mogu vjerovat

Nakon godine dana 'službenog puta' gazda dobije prvi slobodan vikend i dođe doma.
Što reći, općeradničko veselje u firmi a za obitelj da ne govorim.
Tog petka svima su uši bile povezane osmjehom od iskrene radosti i pošalica.
U čast gazde i slobodnog vikenda 16 djelatnika za subotu večer pozvano je u dvore na veselicu i svi su rado prišli što od radosti što od radoznalosti.
Pivalo se (to je ono kad se pije pivo), picavalo se (jeli su pice) a onda je normalno da legne i koja s boka. Između ostalih su briljirale ove dvije.
- Si čuo da ni u jednoj šibenskoj ljekarni juče nisi moga nać vijagru, sve pokupili.
- A ne ne, ja to ne koristim.
- Šta…ni ona ne pomaže ha.
Ili.
- Bate sinoć potresa, cila se županija drmala.
Normalno dašta, mogli bi reć ono 'kad se stari panj užga', on 58 Ona 57 a ja mislim da se ipak više keksalo nego seksalo.
No dobro, večer je bila lijepa i lijepo su se razišli, oću reć napustili bojno polje kako to pristojnost i nalaže.

Ponedjeljak…(ovaj dan sam više mrzio od radne subote fuj). Taman što su uskočili u radna odijela evo ti gazdarice. Doduše ona je svako jutro tu ali je jutros zeru ranije pristupila poželjeti radničkoj klasi dobro jutro i priupitati za dojmove subotnje večeri.
Kad su svi srdačno otpozdravili i pohvalili gostoprimstvo gazdarica je glasno pročistila grlo i rekla kao da je to skroz normalno.
- Imate dat svaki po 60, 00kn.
Ovo na njihovim licima bila je prava 'groznica subotnje večeri' a ne film od onog Tri volta.

Matere mi ni danas mi nije jasno zašto su ukinuli 'malu kuću' u Šibeniku?
- 00:17 - Komentari (32) - Isprintaj - #