|
---------------------------------------------------------------------------------
Ždrjebica
Bio je zadnji vikend mjeseca lipnja. Dobrano je zavrućinalo jer ljeto je preuzelo ključeve o' godine. Mica i njezin muž Mile prosuti po kauču gledali su dnevnik na Novoj kad je zacvilio Milin mobitel.
Javio se, prozborio par prostih rečenica i očito zadovoljan s pozivom reče da pričeka sekundu. Držeći mobača u ruci obratio se Mici: „zove me Pere s Ražina i pita oću li s njim pod osti…ja sam ga nekoliko puta molio da me povede jer bih volio vidjeti kako se to lovi a evo večeras je bonaca, šta kažeš“?
Mica ga je gledala sretnog i zadovoljnog. Djelovao je kao dijete koje je tek dobilo biciklu i kroz smješak klimnula glavom.
Sretan naslonio je mobač na uvo i reče: „dolazim“!
- Mala je kod babe i sad ćeš bit sama…skužaj.
- Ajde bogati nije mi deset godina neš ti, samo se ti dobro zabavi i donesi veliku ribu.
Tek što je uno izašao iz dvorišta Mica je utipkala nekoliko brojeva na mobaču i javio se Zdenko.
- …Hehe vraže jedan, slušaj, muž mi je išo u ribe i slobodna sam najmanje tri ure šta kažeš.
- Znaš ti šta ja kažem od kad sam nabavio đipa nismo se…jel tako…ma je u pežou ali ovo je nešto uu, dolazim i čekat ću te ono dolje niz cestu, ok.
Mica zadivljena đipom samo se smješkala ka ona stvar na nove mudante dok je Zdenko vozio i upitao je:
- Di ćemo?
- Samo nemoj na Rezaću jer tamo Pere drži kaić pa bi nas mogli vidjeti, mislim ono nije zgodno kužiš.
- Ma jasno naravno…znaš šta, idemo u podsolarsko tamo di su nasipali, prostor je velik, uz samo more, pogled na Solaris bolje reći na „Jakova“ i imamo sve na dlanu.
- Da ti neš nać, biće ti ja prva što me vodiš tamo, vraže jedan.
Prije ulaza u Solaris skrenuli su lijevo i lagano se došuljali po nasipu. Parkirali su na sred širine tik kad se prođe ona puntica.
Duž obale vidjelo se nekoliko svjećarica kako se kreću mic po mic i „tuču kraj“. Veli Zdenko:
- Znaš šta, bilo bi pametno da ga nazoveš i kao pitaš jel' gušta i da ne bi oni lovili u Solarisu strankinje, kuiš.
Nije joj trebalo ponavljati jer joj se ideja na prvu dopala.
- Aloo Mili, kako ti ide jel' uživaš?...aha, aa aha, slušaj nemoj ti kao ono ideš na ribe a da po Solarisu loviš mačke.- uvrijeđeno će Mica.
- Hehehe, ja, hehe, ne boj se ne, jel tebi dosadno…ajme evo jedne sipe moram prikinit, cmok cmok.
- Cmok mili i čuvaj se!
Lakše se diše, čitalo se na licima dok su palili „smotanu“. Uživali su uvlačeći dimove maksimalno se opuštajući jer su imali situaciju pod kontrolom.
Počelo je njušenje, lagani ugriz a onda se se utopili jezici.
Odmaknu glave gledajući kako se oslobađaju ono malo krpica što su imali na sebi. Bradavice su se naježurile a miris bakalara, mošus, ispunio je prostor! Hidraulika je spremno čekala! Podignuo je ruku i ugasio malo svjetlo a onda se zadnji sic pretvorio u arenu.
Pretvorio se u festival strasti a to mogu samo opuštena tijela željna igre i toplina ljeta koja doprinese ključanju svake stanice ponaosob. Sveto ljeto!
Dahtali su kao „Ćiro uz Klis“ ali borba se nastavljala, kalorije su curile, ljepota je žarila.
Na svijetu ne postoji, nema ničega što se može usporediti sa ljepotom ljubavnog grča!
Moj pokojni ujac kad bi mu rekli da se mora uozbiljiti da bi načinio sina, odgovorio bi:
„ a ko plače dok čini one stvari“!
Mile i Pere kad su prebacili arganju iz auta u kaić, feral, vesla, dvoje ostiju, bocu plina i one obvezne sitnice, uputili su se lagano uz kraj od Rezaća prema Solarisu. Mile je stao na provu i prvi put u životu drži osti. Stisnuo je kopište da su mu zglobovi pobijeljeli.
Pere ga uči kako stati a da ne odleti u more, kako paziti na feral jer je mrežica osjetljiva, kako poznati sipu naročito ako su u paru. Valja prvo gađati manju to jest mužjaka jer ženka neće pobjeći. Ako prvo tuče ženku mužjak uvati maglu. Sve to polako i na primjerima Mile uči i bi mu drago kao da je dobio parusine na lotu. Kad mu se oglasio mobać bili su na punti kod kanalizacije.
Nespretno početnički udario bi u dno kao da ima namjeru otvoriti rupu prema Australiji a onda bi se kaić zaljuljao da bi se Mile jedva zadržao na provi.
Kad su došli nadomak nasipa gdje bješe parkiran neki đip Pere je vidio duta (brancina) od nekih 80dkg i zašija da se primakne radi lakšeg ulova. Međutim kako je Mile početnik a s time i nestabilan na provi, zaljulja se i u padu hvatajući se za nešto udari po feralu koji je učinio samo ono pffff i ugasio se. Mile ja pao u more kao cjepanica.
Pere je zabeštimao a Mili bi krivo što je napravio štetu no sreća da se nije udario i izvuče se iz mora na obalu.
Pere je lampadinom potražio drugu mrežicu, skinuo staklo koje srećom nije puklo i čekao da se malo ohladi a onda privezao drugu mrežicu. No primjećivalo se da je kisao u sebi što si je uopće dozvolio da Milu povede sobom.
Ponovno je pustio plin i krenuo da upali no nekako mu nespretno upaljač padne u more, onda reče:
- Koja li me štriga vidjela pizda joj materina! Mile daj upaljač.
Izvadi Mile upaljač ali klinac, ne može kresnit kad je i on bio u moru.
- Šta ćemo sad Mile…noć pred nama a mi moramo doma jebat ga.
Osvrće se Mile i mozga a onda mu sine i veli.
- Čekaj čekaj donit ću ja upaljač.- stvorio bi Mile upaljač pa taman u Solariš išo po njega jer ovakvo iskustvo se ne propušta tako lako.
Uputi se Mile prema đipu s osjećajem krivice, mokar i sjeban sličio je na onoga iz „ulice brijestova“.
Gleda u đipa kako se ljulja, stakla zatvorena i tamna…ne zna šta će.
- Kume oš skoro?- Tiho prozbori od straha zbog reakcije. Malo sačeka pa će opet.
- Kume oprosti što smetam ja bi pričekao ako ćeš brzo…- Opet ništa ali se auto stalo ljuljati.
A unutra je ključalo. Mica je sad bila na njemu i jahala živo i strastveno sva ustreptala kao na rodeu jer cilj je bio tu, evo tu, samo zeru je falilo. Ubila bi za taj trenutak a onda joj sić ledene vode najednom spere želju. Lagano se skinula i sjela do Zdenka koji je slegnuo ramenima a Ona samo što nije plakala od jada. Ma ko je ta budaletina!
- Kume oprosti što smetam, vidim da se više ne ljulja…?
- To mi je muž.- zaprepašteno prišapne Mica na Zdenkovo uho.
- Što ćemo sad?- šapatom će Zdenko.
- Kako je doznao za nas…misliš da me pratio a?
- Ne znam, ali je neki kurac.
- Daj učini nešto.
- Što?
- Muško si učini nešto što mene pitaš.
- Dobro, lezi na sic da te ne vidi a ja ću proć na prednji.
Lagano se otvaralo staklo i u odsaju svjetla iz Solarisa Zdenko je vidio siluetu. Mile nije vidio unutra jer je bilo mračno ali je primicao glavu prema unutrašnjosti i tu ga zaustavi Zdenkov glas.
- Što oćeš?
- Upaljač, možete li mi posuditi upaljač?
Olakšanje… zamalo ga nisu poslali u pičkumaterinu od sreće! Zdenko napipa upaljač i dade mu ga govoreći da ga ne treba vraćati ali Mile kresne da ga isproba.
U tom momentu dobije petom u nos i pade na guzicu a Zdenko upali đipa i krene.
- Jebiga vidio bi me, morala sam.
- Prošli put si opizdila mene po zubima sad muža petom u nos, a jebate ritaš se pari ždrjebica.
- Hihihi, mačka s devet života.
Prošla je ura po ponoći kad je Mile ušao u kuću. Upalio je svjetlo u sobi i Mica se probudila onda zažmirila pa ponovo otvorila oči. Uuu koliki je?
- Mili jel' bilo što ribe?- mazno je upitala.
- Je nešto ali sam se puno prehladio pa mi je i nos nateka od kihanja.
- Nije to ništa za mog ribara, valja češće ići pa ćeš se naviknuti…ajde ti dođi kod svoje ženice da te ugrije teke, ajde!
|
