|
U 6 i 25
(nastavak puta kroz Boku)
BUMMM! Prvo što sam pomislio...auto leti u nebo! A drugo, kako ćemo se vratit, pa onda dođe ono „zašto“? I dok ja premećem po glavi slutnje i brige evo repete, opet...BUMM, u 6:40. E jeb'ga sad ode i njegovo.
Pošo sam u kupaonu napravit jutarnji ritual i onda siđem do parkinga da pogledam ostatke...a ono ništa...auta čitava, uf.
Skupimo se na doručku i pitamo se što je puklo, ko to minira u ovu uru?
Ima ih koji nisu čuli?
Niko ne zna?
Dogovaramo se kad već idemo u Tivat radi poreza da kupimo mesine za jedan zajednički ručak, jednu gradeladu. Ja i domaćin ćemo ribu a ostali koju fetu od crnogorskih gudina.
Ostavimo aute i taman napuštamo parking kad evo nam ususret dolazi sestra i sin pok. rodjaka. Tu smo se izbalili i upitali za zdravlje, politiku nismo dirali ali sam upitao za jutarnje detonacije.
A On se smije. Ja ga skeniram (umjesto pitanja) a on veli kako mu se kumu rodila ćer pa da se ne zaborave običaji potrošio dvije.
- Ali se ne sjećaš?- Veli on meni.
- Bogami se sjećam ma bi te ondašnja milicija pomilovala po kostima radi takvog sporta a sad narod budiš detonacijama i nikome ništa.
A šta si ti Jul Briner na Neretvi? Pucaš zbog male pišuljice koja se nije pošteno ni pokakila. Da imate veliku pišiljulju kao mi koja nam kaki po glavi dan i noć kako bi onda pucao...atomskom bombom.- Napadam ga.
- E ja sam ti zadužen za pucanje!
- Ma nemoj, zadužen, a iz čega pucaš pucarošu?
- Ja ti stavim na stiropor pripremljenu „paštetu“i pustim pripaljenu na površinu mora a onda drekne i odjekujeeee a nije opasno, jel' se dobro čulo a?
- Lijepo si se školao gospemi.
- Nije samo to ja sam ti zadužen za barjak pa za pjesme... one znaš.
- Ma bravo, jebo te profesor koji te naučio i ti njega. Šta si ti, taliban...ajde ukurac umalo me nije kolpalo.
Ručak smo napravili gore u selu, na starini, a kako je dan kratak to se spojilo i sa večerom.
Ali smo bar guštali, puno nas je, svak bi želio po nešto pitati, reći, baciti zajeb, pa sjećanja, naviru uspomene...jeb'ga udari to po sred njedara a mi udri po čaši. A ona ne smije biti prazna i svako malo se nazdravlja.
Domaćin malo zastao sa pićem, bit će da je došlo do preljeva a ja ga nutkam.
- Da ti natočim a...
- Uf, ne bi više smio.
- A vidi kako te milo gledi, nije moguće a...aj'.
- Ma daj da je osušim kad me tako milo gleda.- A žena će mu na to.
- Mužu moj, znaš i ja te milo gledam.
Da je dan šetemana bio bi nam kratak, a već je noć treba poći dolje, uz obalu, na spavanje. To je 4 km okolo kroz Radoviće, valja voziti i ne razbiti se a moliti Boga da nas policija ne ustavi. Poveli smo i Branka do Radovića, starog prijatelja da ne ide pjehe a on natoćan još gore od mene, ko čep.
Bit će da nas Onaj gore nije čuo ili smo ga molili sa figom u džepu. Na izlazu na glavni put, policija. Podigne onu varijaču, ja se dam desno i ugasim. Ostali, u dva auta što su vozili iza mene, lagano prođu i produže. Ispred mene su još dva auta na čekanju a s druge strane njegov kolega obrađuje jednoga dok drugi čeka.
- Au i ti si hik, pio?- brižno će prijatelj Branko, inače on pije sve osim mazuta.
- Dašta sam, i to ne malo.
- Ništa ti ne brini, hik, sad ću ja to sredit da te pusti.- Izlazi van.
- Nemoj molim te, pusti ih neka rade svoj pos'o, nemoj mi pomagat.
Vrti on glavom, bali i mrmlja kako ne može dozvoliti sebi da me kazne a da nije ništa pokušao, držeći se za auto da ga ne izdaju noge.
- Ništa ti ne brini, hik, sad ću ja njega zamoliti, samo ti gledaj, hik.
Odbaulja on do policajca usprkos mojim naporima da ga odvratim od toga nauma. Policajac je nama bio okrenut leđima pa ga Branko uhvati za rukav na što se ovaj iznenađen okrenuo.
- Hik, kolega da te zamolim za jedn....
- Miči ruke s mene jadan, što ti je, držiš da ne padneš a, potego si ga aha?
- Ma nije to nego jedan moj pr....
- Na, puši! Dat ću ti ja nije nego. Đe si se nalizao tako avetinjo... pa na džadu a, e nećemo tako bogomi.
- Evo ga, hik, ne mogu više.
- Đe ćeš više crno...tri koma dva...daj mi ključe!
- Hik, a kako ću ući ako...
- Nemaš ti više đe ulazit jadan... ne taj ključ, od auta pašo, od auta.
- Od kojeg, hik, auta?
- Od onog što voziš jadan, ada od kojega.
- Ja sam hik... pješke idem.
- Pješke... nemaš auto?
- C.
- Bjež tamo avetinjo pjana, a zašto si puhao i potrošio mi umetak za džaba, bjež da te ne vidim.- I odbaulja Branko nišaneći da ne zapne. Policajac viče svome kolegi.
- Blažo, imaš li koji umetak nestalo mi.
- Nema više ni jedan bogomi, danaske je čini mi se po države puhalo, ada ajmo u stanicu dosta je bilo.
Dadne on nama a i onima ispred znak rukom da možemo produžiti i tako prođosmo lišo.
Tu večer Bog se Branko zvaše!
|
