|
„Bartolomejska noć“
Taman su dovršavali večeru i Perina je počela dizati posuđe sa stola kad Pere promrmlja:
- Daj mi još fetu kruva da potoćam teke!
- Ma batali više, mužu moj, nije ti dobro toliko ist a posebice navečer.
- E ti znaš, daj mi bokun kruva čuješ.
- Ma ostavi se čov'če moj, vi'š kak'i stojiš, k'o bik koji sjedi.
- Ne daš li mi mrvu kruva stoja' ćeš ti k'o krava koja leži, jes' čula.
- Evo ti na. Ja ne znam što je ovo i dokle će ovo 'vako? Evo i rođeni muž viče na me'
i maltretira me a da za ostale i ne govorim.
- Šta ti je matere ti, što ti ne valja?
- Kako što mi ne valja? Ne mogu više trpit ove parazite što žive na mojoj grbači. Ovu bandu lopovsku koja se naslađuje na znoju mome, bagri koja iz potaja satare trud moj i muku moju.
- A Perina moja...a svima je tako nismo mi sami e.
- Briga me za druge svak ima svoj život pa nek' se češe.
- A je u pravu si, ma nećemo valjda revoluciju dizat.
- Ne moramo revoluciju ma nešto moraš poduzet, ovako više ne ide i fertik.
- Ja...zašto ja?
- Pa 'ko je muško ti ili ja?
- Bogami ne zna se.
- Eto, tebi je sve sprdačina, jebe se tebe.
- Nešto si pogodila a nešto nisi.
- Znaš šta, ako mi ne'š pomoć ja ću i sama pa kud puklo da puklo.
- Perina zaboga, a znaš i sama da ih ima puno?
- Ma taman da je čitava vojska ja krećem. Di su ti muda, muški?
- Evo ih.
- Znaš šta, uzmi bateriju, oružje u ruke i idemo pa kom' opanci kom' obojci.
- Ts, umjesto da fino ležeći gledam tv moram slušat ženu...ajmo ae ali da znaš moramo biti tiho jer idemo na prepad. Faktor iznenađenja je na našoj strani, ovo je gerila razumiješ...ne.
- Ne znam ja što je ali ovako više ne ide, puna mi je...kapa, tila sam reć.
Ti sidneš za stol i drekneš: „Daj ist“ a ne pitaš se odakle, ima li? Još do malo, ako 'vako nastavi, nećemo imat' ni za u oko metit a kamoli u usta.
- Dobro dobro, ajmo, obuj se kako valja i nemoj se strašit ja sam uz tebe...oćemo li ubijat' namrtvo?
- Nego šta. A zašto ti meni pripetaješ da se ne strašim a, ja branim svoje, ma neće se ni okrenit' a već će bit' gotovi.
Iziđoše tiho iz kuće. Odnekud je derala mjuza, po glasu bi se reklo da je Coce.(čuo se i trombon ili je Coce opalio koji put, 'ko će ga znat' sve prođe pod svirku)
Mračina je, ne pale baterije do mjesta sukoba.
Lagano gamižu.
Primiču se neprijatelju.
Adrenalin skače.
- Ae ti otamo a ja ću s ove bande.- Prošapće Pere Perini na uho.
Tako i bi, opkolili su bandu.
- Ajme koliki jeee.- Nije izdržala Perina da ne cijukne.
- Čiji...ko je s tobom?
- Pa ti bogati 'ko će bit, o božesačuvaj.
- Aaa i ja rekoh...Evo ih, evo ih...uu koliki je ovaj...k'o Čobanković...a vid' ovoga pari Šeks. Da ih ukokam a?
- Koga?... Uu ček' ček', nu ovoga stoji k'o Vojko Obersnel, ccccc.
Tamani bandu dašta, satari ih ćaću im parazitsku i spužima, pogledaj cilu salatu su mi izili.
Dodatak.
Danas je predsjednik Josipović odveo diplomatski kor na početak jematve
što oće reć trganja ili branja grozja.
Novinar ga pita:
- Berete li crno ili bijelo?
- Znate, predsjednik ne smije biti pristran!
|
