Da nije ovih računa, spize i još nekih sitnica ne bi niti zna di je banka, ne bi ni ovako da mi je bankomat dao ono što sam tražio...bogati ka da sam ja kriv što na onoj kartici nema ništa, i ja se uputio put banke.
Semafor... crveno... čekamo. Čova s brčinama razgovara mobitelom (ne znam zašto troši impulse jer ga sugovornik može čut i bez toga, garant) i objašnjava mu di je i kako da ovaj dođe do njega i ta objašnjenja prate pokreti rukom i kažiprst.
- ... Est, s poljane kroz parkić Gospe Vanka Grada, pa prao pa desno kroz oni portun kod jadranske... est pa livo livo livo i unda prao prao.... e tute ćemo se nać na marendu... est...., što ne paziš gospođo zaboga, kako to ideš ka muha bez glave..-
- Plju plju, ja da pazim... ti meni uvalio prst u usta do slipog criva mi došlo a ja da pazim, policija, policija....-
Uvatio čova galop, k vragu... odeeee. Žena se briše i pljuca a na semaforu dođe zeleno i odosmo.
Uđem, pritisnem botun, automat isplazi buletin...broj 88. Sidalice zauzete i valja stat na nogama, taman do one velike boce s vodom blizu vrata. Da bar popijem čašu vode dok čekam, otvorim pipu ne curi, prisušilo. Na ekranu se pokazao broj 79, diže se jedna bakica, hehe, taman jon odgovara broj, i krene prema šalteru. Zaštitar gleda kako ja pokušavam naliti vodu pa se diže i reče.
- Sad ću ja donit drugu.- I pođe iza.
Bakica stade uz šalter i izvadi smotuljak... da smotuljak... majketi koja cigla... da nije opljačkala pogrebno? I taman što je stavila na šalter, diže se jedan mladac brzinom munje i zgrabi oni pakečić i prema vratima. Jadničak nije se mogo odhrvat izazovu. Niko se nije ni mrdnija kojom je brzinom zdimio pare... ki struja. Ja taman iskoračio nogon da ću bar pokušat što učinit, kad u onoj preši on zapne priko moje noge i opizdi glavinom u dovratnik, složi se na pod i zaspe ka beba. Bože, blago njemu kako more brzo zaspat, ja moram prvo izbrojit sve ovce iz zagore.
Uto dotrči zaštitar, baci onu bocu vode, puče boca i voda se razlije po podu.
Pritisne ga koljenom i prisloni pištolj na glavu vičući.
- Ni makac... ne mrdaj... lezi doli... da se nisi maka.- Velim ja.
- Šta vičeš majketi viš da je u nesvisti.-
- I bolje mu je... on će meni pobić aha...da ne bi.-
Ona cigla od novaca ostade na podu, toća se i supa vodu i ja se sagnem da je dobavim a mene baba oplete šakom u zatiljak. Na trenutak sam bija najbogatiji čo'ek u gradu. Okolo glave su mi se vrtili pakečići i smotuljci novaca ka one zvizdice ujedinjene Europe.
Zgrabila baba novce i odskakuta vani...
- Ej, zaštitar evo ti dvaes kuna ae me opizdi po zatiljku matere ti!-
Ovih dana Šibenik izgleda malo čudno, naime po trgovima, pjacetama i obali održava se srednjovjekovni sajam. Prikazuju se stari zanati, način života, običaji, jela, pića... ma sve. Oku ugodno, srce puno.
Čim se spustila noć nad srednjovjekovnim Šibenikom iz mraka sa morske
strane pojavila su se svitla. Narod je zaprepašten, odakle svitlo?
Sve je bliži... bit će belaja!
Komešanje... narod triba vođu!
Zapucali su jedan na drugoga. Onda sam ja zapitao koji je naš a koji njiov? Onaj u biloj robi me pogledao.
Eto ti ga bise puca po nama. Onda se pucalo i među pučanstvom....
ili od straha ili od graha ma se ćutilo.
Onda je uzvraćena paljba sa kopna... tresa se brod a bome i neprijatelju gaće.
Onda su pristali uz rivu i razvila se borba prsa u prsa. A ono parkirano što se vidi je preteča kotača, skuter.
Mladiću do mene je ženska pukla šamar i rekla mu da se ono "prsa u prsa" ne odnosi na nju.
Vojska je nadirala iz utvrde i naskroz okupirala okupatora. Ja sam glasno zapitao jesu li oružje donili izdoma ili....? Pa me onaj u bilom odmjeravao od ćelavice do potkovice.
Pučanstvo kliče i čestita osloboditeljima.
Kaže mu. Ja sam te oslobodio, sad sam ja gazda ili ima da te nema.
Po lipom starom običaju valja naranit gladna usta. Ona ti daruje prispalj a
ti njoj pokloniš deset kuna.
Kneže viteže kad te vidješe obveselišelitišese.
SUTRA DAN
Zasluženi odmor.
Oruđa i oružja na ledinu.
Čuvaju nas i .....
Stolac za novog gazdu.
Pučanstvo u šoping. I ja sam kupio recesijsko-penzionerski novčanik, hehe, ka da su ga Japanci pravili.
- Radi ka urica, ne bi ga da za ništa.
- Pa što si ga dovea ode.-
- Da ga prodam.-
Najbolji čovjekov prijatelj, je li i obrnuto tako?
A onda smo malo sjeli iza i počastili se jelom, pićem i slušanjem.
Cura je letala od stola do stola donoseći narudžbe a tip kome je zapela za oko uporno se šetkao okolo šanka nategnutih rebatinki, utegnut u pasu i sa uočljivim kuglagerima u donjem dijelu šlica. Špicoke na nogama i zmazana kosa. Široki osmjeh, malo baca na ministra-međeda.
- Makni se sidi tamo gaziš mi po nogama.- Veli mu konobarica.
- Neb' ja tebe gazio jab' te čepaa.-
- Ma nemoj.-
- Aha.-
- Pusti me da radim.-
- A radi, das' kod mene neb' trebala rad't.-
Tako smo čuli kako tu dangubi cijelo vrijeme, pa kako je lud za njom (ka da bez nje nije), kako ovo, ono, uglavnom joj je dopizdio i ne odustaje.
- A bil' ti mala izašla samnom aa?-
- Ne bi.-
- A ja sam rad tebe potrošio 300 kuna mogo sam fergusona nalit nafte.
Ae da te provozam fergusonom a.-
Stala je i ravnodušno ga je gledala ali ka da se sjetila nečeg... i odlučila.
- Ae može....- Sreći njegovoj nije bilo kraja.
- Luce... ae dovedi moju malu oš... ae.-
Kolegica iza šanka je izašla van i stala ćirit iza gajbi o' pića a on upita.
- A di'š, kak'a mala? 'Es' rekla da'š samnom na fergusona.-
- Oću ali mala obožaje traktore pa ću je povest.-
Joo koja tupa faca se pojavila na licu zavodnika, pucne prstima i prozbori.
- Ovaj.... sad sam se sjetio... imam odvest fergusona me'aničaru, dogovorili se... ae bog, drugi put.-
Vladu bi tribalo sastavit od baba i dam se prikinit di sam najtanji (koja kletva, a najtanji mi je mali prst) ako ne bi bila bolja nego bilo koja do sada. Ne bi tribali molit da nas prime u Europu nebojse, onda bi Europejci molili da se pritakaju uz nas, neš ne, a onda bi tek vidili kako se peška fondo.
Idem do dućana i koga ću srest... babu. Dosta da izađem na put odma nabasam na neki primjerak iz galerije oldtajmera, potiho se šuljaju, za ruku vode unuče, u drugoj ruci borša od po kubika i pod pazuhom bokun robice za unuče, baba bi čitava stala u onu boršu samo bi jon sridnji prst virija vani, i stalno nešto pensaju, računaju, oduzimaju, prijete, smiju se, po koji put prođu rukom po kosi.
Nisam ni iša za tim ali ode kod mene u kvartu evo ima samo dvi kuće da nemaju babu, ostale sve imaju barenko jednu, ma nemaju dida, jok.
Baba je zaštitni znak domaćinstva, mukti servis za sve, a ono spize što ona dnevno potroši sve more stat u škatulu o cigareta. Za odjeću ne moreš odredit jel nova ili stara, uvik je iste boje, neka škura sa kakadama iz doba „renesanse“ pa ti se čini da se nikad i ne prisvlači. A bistre, razumne, a vole se i našalit, o da, za drugo ne znam časna riječ.
- Evo baba ide u dućan, dobro jutro.- Javim se ja.
- ...Sedamdesetri.. dobro jutro.-
- Bome ti ne bi dao.-
- A viš ja tebi bi... vraže jedan.-
Ulazimo u dućan s onim „dobro jutro“ i gazda Tome odma nama.
- Evo nam opet babe Ankice, baba Ankica evo si zaboravila pet kuna.-
- Ma kontam ja nemore bit sedamdesetosam nego sedamdesetri... a zaboravila ja a, e oće baba oće, hehe.-
A manje više su sve takve. Evo baba Ankica diže se u četri ure pa ide počistit kafić, onda digne unučad, opremi spizu, spremi ručak, sve napravi po kući i još prošeta, čovče koji ona motor ima. I nju ti Tome ide privarit, ajde moj Tome one imaju oči iza uha a uši na guzici.
Babe su se uvik spominjale po mudrosti i razboritosti i vukle konce iz zapećka pa se to proteglo i do današnjih dana. Evo baba roga i četr... ne ova ali-baba sekš, viš nije ali-dida jok, nego ali-baba i šaka razbojnika, ima ih doduše više ali ne mogu svi stat u post. Harače li harače, i nikako ih se oslobodit čovče, gnjave nas ka hemeroidi.
A na sprovodu,... promatrajte babu dok jon pokapaju muža, pogledaje okolo pa ako sretne čiji pogled rasplače se ka sušna godina.
„ Što mene ne uze... nećeš ti nego dobre... što ću ja sirota sad... evo i mene ubrzo za tobom samo neka dočekam da mi unuka dobije unuče...“ Hm.
Onda, baba more bit i sa triespet godin a di ste dida vidili od toliko godina?
- Ajde da udružimo šćape.- Nedavno ja predložim jednoj babi koja se drži ka da vozi na euro super devedesetosam.
- Oću akoš prodat kuću i da kupimo stan ali na moje ime!- Odrecitira babela bez da trepne.
'Bate trnci su me prošli, ovo je baba-kapone, oma nama su mi svi šćapi ušli use!
