La baba
Vladu bi tribalo sastavit od baba i dam se prikinit di sam najtanji (koja kletva, a najtanji mi je mali prst) ako ne bi bila bolja nego bilo koja do sada. Ne bi tribali molit da nas prime u Europu nebojse, onda bi Europejci molili da se pritakaju uz nas, neš ne, a onda bi tek vidili kako se peška fondo.
Idem do dućana i koga ću srest... babu. Dosta da izađem na put odma nabasam na neki primjerak iz galerije oldtajmera, potiho se šuljaju, za ruku vode unuče, u drugoj ruci borša od po kubika i pod pazuhom bokun robice za unuče, baba bi čitava stala u onu boršu samo bi jon sridnji prst virija vani, i stalno nešto pensaju, računaju, oduzimaju, prijete, smiju se, po koji put prođu rukom po kosi.
Nisam ni iša za tim ali ode kod mene u kvartu evo ima samo dvi kuće da nemaju babu, ostale sve imaju barenko jednu, ma nemaju dida, jok.
Baba je zaštitni znak domaćinstva, mukti servis za sve, a ono spize što ona dnevno potroši sve more stat u škatulu o cigareta. Za odjeću ne moreš odredit jel nova ili stara, uvik je iste boje, neka škura sa kakadama iz doba „renesanse“ pa ti se čini da se nikad i ne prisvlači. A bistre, razumne, a vole se i našalit, o da, za drugo ne znam časna riječ.
- Evo baba ide u dućan, dobro jutro.- Javim se ja.
- ...Sedamdesetri.. dobro jutro.-
- Bome ti ne bi dao.-
- A viš ja tebi bi... vraže jedan.-
Ulazimo u dućan s onim „dobro jutro“ i gazda Tome odma nama.
- Evo nam opet babe Ankice, baba Ankica evo si zaboravila pet kuna.-
- Ma kontam ja nemore bit sedamdesetosam nego sedamdesetri... a zaboravila ja a, e oće baba oće, hehe.-
A manje više su sve takve. Evo baba Ankica diže se u četri ure pa ide počistit kafić, onda digne unučad, opremi spizu, spremi ručak, sve napravi po kući i još prošeta, čovče koji ona motor ima. I nju ti Tome ide privarit, ajde moj Tome one imaju oči iza uha a uši na guzici.
Babe su se uvik spominjale po mudrosti i razboritosti i vukle konce iz zapećka pa se to proteglo i do današnjih dana. Evo baba roga i četr... ne ova ali-baba sekš, viš nije ali-dida jok, nego ali-baba i šaka razbojnika, ima ih doduše više ali ne mogu svi stat u post. Harače li harače, i nikako ih se oslobodit čovče, gnjave nas ka hemeroidi.
A na sprovodu,... promatrajte babu dok jon pokapaju muža, pogledaje okolo pa ako sretne čiji pogled rasplače se ka sušna godina.
„ Što mene ne uze... nećeš ti nego dobre... što ću ja sirota sad... evo i mene ubrzo za tobom samo neka dočekam da mi unuka dobije unuče...“ Hm.
Onda, baba more bit i sa triespet godin a di ste dida vidili od toliko godina?
- Ajde da udružimo šćape.- Nedavno ja predložim jednoj babi koja se drži ka da vozi na euro super devedesetosam.
- Oću akoš prodat kuću i da kupimo stan ali na moje ime!- Odrecitira babela bez da trepne.
'Bate trnci su me prošli, ovo je baba-kapone, oma nama su mi svi šćapi ušli use!
Post je objavljen 08.09.2009. u 22:58 sati.