Veliki dio mojih inovacija involviran je u strojarstvu i kao takve za većinu od vas nisu zanimljive
jer da bi ih se razumilo valjalo bi biti u toj branši a to su, vjerujem, rijetki koji zalaze ovdje.
Radi toga ja ću se osvrnuti na neke koje su vidljive i za „obično oko“ i ispričati neke zgode jer ne smim puno da ne ispadne da se qrčim ako to već je ili nije.
Ja imam do mora taman dva kilometra, (mjerio) a volim ga, a volim ribu, jbg rodio se na moru. Imao ja onaj brodić sa kabinom ondašnje Jugoplastike od 5,80, i držao ga na vezu pa mi ga okrali nekoliko puta, stukli vrata, a što da kažem, strugali su mi po živcima i ja ti to prodam i kupim mali kaić od četiri metra. Napravim bokaportu sa vratašcima, stavim lokot i držao sam unutra mačka i konop. Je, aha, i to mi razvalili i pokupili. Oni su ti ka oni pušači bez duvana, imaju samo volju.
Šta'š sad? Ja ti snjin doma, četri mjeseca posla i kaić dobio kotače i vlastiti pogon. I volan i svitla i farove i kočnice i štop svjetla. I ja ti pičim snjin 25km na uru, i u more. Podignu se kotači poviše vode, uključim propelu i plovim, milina.
Jednom su došli i oni s televizije i snimali kako vozim i ulazim u more a bila bura, ledeno, smrza sam se ka 3.14čka, i napravili su reportažu.
Prometalo je bilo u funkciji, policija me zaustavljala, bilo im zanimljivo i svaki put nešto pitaju, di je far, ima, di je štop, ima, kočnice, ima,... uglavnom sam prolazio na „crno“ jer nije registriran za cestu već za more.
Prošlo dvi godine i policjoti okrenuli ploču, ne daju vozit, jbg.
A bilo je zgoda i nezgoda, dakuće. Obično smo išli nas dva na sviću i kad bi se vraćali uvijek desetak mačaka bi trčalo za nama, mirisala im riba.
Jednom, bilo je oko tri ure poponoći, izlazimo iz mora, svića upaljena, vidi se ka u podne. Moramo proć drito kroz „muzgavce“, tako smo zvali noćne ljubavnike a tu ih uvijek ima.
Žao nama što ih ometamo a nemamo kuda drugo proć. Motorine parkirane sa strane, a mi pomalo između njih, Ljeto, oni po plaži u „narodnoj nošnji“, jedno na drugo, guzice se mrdaju, podignu glavu, pogledamo se, ja im uzvratim.
- Jbga kume, a počni izpočetka.- lišo smo prošli.
Sutra dan buka ispred kuće, stiglo devetnaest motorista, sve grmi. Ja izašo pred njih, ono uobičajeno, dobar dan, kojim dobrom i to. Ugasili oni motore i vođa pita:
- Imate li vi, možda, brod na kolima.-
- Imam.- Reko' ja.
- A možemo li ga vidit?- Ja pokažem rukom tamo u dvorištu.
- Eno ga.-
- Ipak je istina,.... jes' bio sinoć na moru?-
- Jesam.- Onda se obratio onom do sebe.
- Jel' vidiš.... brod je napušen, da je normalan bio bi u moru.-
