Mlađi je deboto naš'o pidoću i navalio da uredimo potkrovlje da bi se on kao odvojio od mene. Fala Bogu možda se i osamostali prije pedesete, da kucnem u drvo.
Da budem iskren ima nekih promjena, počeo je primjećivati stvari okolo sebe i nabrajati što bi trebalo kupiti, što napraviti, pa kopa po internetu traži, gleda, pita, zaključuje, i zna koliko kruh košta, i piva i cigari i gorivo....sve zna a tek mu je dvaestsedam.
Pa je podigo kredit i platio neke kazne, pa onda mene nagovorio da mu budem sudužnik za još jedan kod druge banke, pa opet platio kazne i veli da mu je sad ostalo još dvi kazne a to je samo desetiljada kuna. Za poludit o' sreće.
Doduše morao bi i meni kupit auto jer mi je jednoga stuko, a sad je prilika za kupit oni beenve ispod cijene, ma sve mi se čini da ću još neko vrijeme voziti kombija. To je oni zatvoreni pa ljudi misle da prodajem prasad.
I što imam mislit, ufatili se rađe a i tako sam rođen u znaku magarca pa mi ne pada teško.
I radimo nas dva već par dana punom parom a bogami i kunom, žbukamo, instaliramo, štemamo....
Stariji, čiji je stan ispod, ne poviruje, mudro čovjek razmišlja, ne valja ljudima smetati dok se radi. Kad ga vidimo da izveze auto iz dvorišta i parkira ga na glavnu cestu sa upaljenim motorom to znači da mantenjuza ide u šetnju, onda mi prekinemo posal i promatramo polijetanje.
A što se tiče spize, da ne bi trošili vrijeme za spremiti koju crkavicu za prigrist, mlađi je nabavio nešto bonova iz restorana ( tamo radnička klasa a bogami i ostali, obnavljaju potrošene kalorije ) pa ode donit ručak. A to žestoko,... uf, pa peču i svrbe baveruni,... morat ću katalizator ugradit.
I nakon nešto dana mlađi zamišljeno gleda u banju, pitam ga:
- Šta je?- Veli on:
- Ipak fali kada.-
- Ali dogovorili smo se da bude samo tuš kada.-
- Ma jesmo, ali kad dođe dijete di će ga kupat.-
- E jebiga sad,.... stavi ga u zahodsku školjku neka se bućka.... Opet štemanje.-
Evo i starijega,... promolio glavu, kaže doša pomoć. Ja ne pitam ništa jer bi i tako bio odgovor: „šta te briga-tebi sve smeta.“
I uvatio on odma štemat pa lupeta da se kuća trese. Velim mu ja:
- Nemoj tako, nediljeti, lakše malo, dolje se to čuje ka da u glavu udaraš, što će ti ona reć.-
- Baš me briga i tako će mislit da vi tučete, hehe.-
- Aha,... e onda udri ka' je tako.-
