Znate ono kad se ide porodilji i nose darovi, maništra, deterdžent, ulje, kolači, ma mo'š šta o'š, uprtiš i jedva to dovučeš a onda ti reče:
- Ajme niste se morali mučiti, ccccc, mogli ste to sve staviti u koverticu.-
E, dopalo i mene da idem, ono kao da ne idem sam, pa se šlepam uz ćer. A pojma nemam što ću tamo. Ali rod smo, ima skoro mjesec dana da imaju prinovu, nesmim picat. Tako ti ja vozim Nju i četvero njenih, jedno drugome do uha, idemo u pohode. Najmlađi ima tri godine, baraba. Kad mali opazi.
- Mama, mama....krava.-
- Nije dušo krava, ono je vo', znaš, to je muški od krave.-
Vidi se da dijete ne prati politiku, a onda sam ja kao prigodno, odrecitirao jednu moju. Vako.
Naša krava
Ovo ti je naša krava
a da bi nam mlijeka dala
moramo joj naći bika
da je ljubi, da je dirka,
pa kad rodi malo tele
svi se smiju i vesele,
bik je sretan što je tata,
a za mene i za brata
bit će mlijeka i kajmaka,
blago nama, veli baka!
Ulazimo ti mi u dvorište. Ispred kuće dvije mlade žene, kolica su tute, sunce pripeklo, baš lijepo ne moram sjedit u kuću. Slijedi dobrodošlica i upoznavanje sa njenom susjedom što je navratila do nje. Na trpezi vinčina i narezani pršut, sir iz mišine, i iz ulja, pa kruv ispod peke. E...nema ti čo'ek naš siromaški za kupit one fine salame i pikantnih sireva, i bijeloga kruva "turte", pa te ovako dočeka. Došo i domaćin, rukujemo se (u drugoj ruci držim one boršetine) i zaželim svako dobro, a onda se on ispriča i opet ode u čađavicu, veli bacio na gradele mrvu svinjarije da zagrizemo malo, e... hehe. Onda moja 'ćer poviri u kolica i zaškripi zubima od dragosti….
- Rodila ja,…( to je njezina čuvena uzrečica) ajme sad bi je pojela kako je slatka….isti ćaća….a.-
Ne može bez toga, he, kako bi se znalo ko je ćaća. Odložimo onu prtljagu, uf, ka da sam glumio tamića,.. i sjednemo. Pa krenu priče, oću reć ćakule, ja brojim zube jezikom, a šta ću, o čemu ću ja zborit.
Tako neko vrijeme ćakulaju njih tri žemske a djeca se rastrčala okolo u strijelce.
E, onda su ustale i idu one začimburit iza kuće i porazgovarat o žemskim stvarima o kojima nije red da ja slušam. Odoše a ja i ono sitniša u kolicima ostanemo sami. Mirujem ja i sjedim,…mislim se, babine...to se kosi sa mojim poimanjem ravnopravnosti spolova, čista babinizacija i diskriminodidacija, po tome ja bi trebao biti na moru a ne odeka, osim ako u ovoj životnoj dobi smatraju da i didovi trebaju spustiti dasku kad piške? Varaju se neki......Pa mi dosadi i dignem se proteći noge, da se zna ja ne pušim,…prođem pored kolica i povirim kao da nije moj posal. Ono maleno je budno,.. raširilo špekule i gleda me…i smijulji se. Mislim se ja, ae mala nisam ja ni svoje tetošio pa neću ni tebe. Onda trese rukicama ka da se raduje što me vidi,.. ma nu. Pogledam okolo da me kogod ne gleda, pa opet povirim. Ono se i dalje veseli i pruža ručice, gledam ja jer me nekako ohrabrila i ja stidljivo pružim prst. U'vati se prstićima za ovu moju prstinu ka za veslo i nešto guguče, a mislim se ja, ne znam ti ja oti jezik, e….Prođe mi glavom,... kakva će ovo biti cura,.. pa žena,.. pa majka,.. pa baka,.. eh, kako smo programirani,.. koji li su nam čip ugradili? Koja je ovo štafeta? Valjda je u takvim trenucima i normalno da se pojave takve teze, nemam pojma.
Čuju se, vraća se šuplji trio pa sam se ja udaljio od kolica, ono kao nije moj posa'.
- Ajme oprosti mi tebe ostavili sama.- Ispričava se domaćica.
- Neš ti, samo se ti komodaj, sve je ok.-
Ona njena susjeda uzme ona kolica i krene? Moja ćer zine, ja mudro mučim, nisam ni ja imao pojma, meni sitniš svaki isti, ka kinezi. Naša rodilja se nasmije jer je skužila da smo mislili kako je to njeno dijete.
- I ona je rodila kad i ja, pa jedna drugu posjetimo,hehe, evo, evo, sad ću ja svoju dovesti, hehe.-
- Ajte Bog vam.- Pozdravi susjeda i polako krene sa svojim šleperom.
- Bog, Bog.- Otpozdravimo.
Za par minuta evo "pravih" kolica i bebe u njoj, sad se moja ćer opet raznježi.
- Jooo rodila ja, vidi je isti ćaća,…moram je malo uzet u ruke…mmm ja bi je pojela ovako slatku.-
Ja mislim da ni jedna žena na baloti ne voli tako malu djecu ka' ona, a svake bi godine rađala. 'Tio sam reć Bože sačuvaj, pa se ugrizem za jezik, jer djece nikad nije puno, pogotovu kad ih se ima skim podizat!!
Sjedio sam i slušao, i udisao oni fini obećavajući vonj iz čađavice, i čekao, što se mora nije teško, jel' tako. Onda 'ćer pozove svoju djecu koja su u strijelce, da dođu vidjet svoju rođaku.
Okupe se djeca, što se njih tiče radije bi se igrali nego je gledali.
Pita Ona maloga.
- Ante, Ante,.. jel bi volio da mama rodi jednu ovakvu malu bebu, a?.-
Mali nakrivio glavu pa ka iz topa.
- Ne tleba.-
Nekad i ovako počne kad se gleda gore, a onda ispadne da gore ne može bit.
