|
Bogami, zamalo rat
Danas je umalo izbio rat u mojoj kući, i poboja sam se da će loše svršit! Kako su se zaškrpunile mislio sam, neće tu pomoći ni iskusni pregovarači poput Jangrokovića, ili Salane ili samog uena. Tek kad sam spomenuo da ću zvat doktora, nastade tajac.
Dovela ćer preko vikenda blizankice od petipo godina, kao ono.
- Viš kako ja mislim na vas, da vam ne bude dosadno i da se poigrate, hehe. Imamo puno posla ovog vikenda… Doć ću ja po njih u Nedjelju naveče, ae Bog.-
Je, je, moš mislit. A za dva mjeseca već smo znali koji je to bio posal, he. Pa opet čuvat.
Preživili smo tu petkovu večer. Ujutro su se ustale, veselo cvrkuću i idu skupa u banju, dok jedna piški, druga se umiva i pere zube. Tu su od prošlog puta ostavile svoj pribor, i sve za pet.
I onda se otvorio front, pa me Ona poslala u mirovnu misiju jer, kao ja sam autoritet pa ću to lakše riješit. Udahnem duboko, pokucam i ulazim.
- Dida, ona je ukrala moju četkicu, uzmi joj je, heeee.-
- Ovo je moja četkica, dida moj, ona je oće meni uzet.-
- Laže, dida moj, laže, nemoj joj vjerovat.-
- Nije dida, nije, ona laže….-
Situacija se bješe zaoštrila, mislio sam, gotovo je. Onda sam napravio rez.
- Dosta,… ili zovem doktora, aha.-
Upalilo,… nasta tajac i gledaju me sa strahom.
- Sad mi fino reci, kako znaš da je tvoja četkica.- a one u glas odgovaraju.
- Na njoj piše, dida moj.-
- Da vidim,- I stvarno, na ručici četkice piše: "moja četkica".
- Oo, a di je tvoja.-
- To je moja.-
- A tvoja.-
- To je moja.-
- Di je druga četkica.-
Uzdahlo im se. Posegnu za drugom boršicom, izvade četkicu.
- Daj da vidim,… aha,… i ode piše "moja četkica".-
I opet one u glas.
- Šta ćemo sad, dida moj.-
- Oružje u ruke.-
- Oružje?-
Prestravile se,… a ja pošo i donio oni flomaster što piše po diskovima .
- Sad napišite svoje ime i rat je gotov.-
Odahnule su.
- Jeli dida da sam ja u pravu.-
- Je, je, didova.-
- I ja sam u pravu, je li dida.-
- Je, je, didove cure.-
A bome sam i ja u pravu!!
|
