fra gavun

Tone

Posjet kod slovenčadi, moje sestre i onog što spava snjom, a dašta nego spava, iskoristio sam, ka svaki uman čoek za lateralne, nacionalne i skoro analne razgovore. Smatram sebe visokim pregovaračem ( 182 ), pa sam onog što spava s njon zamolio da mi nađe sugovornika na tom nivou.
A sugovornik ima 85 g. i nekadašnji hitlerov vojnik, što ja još nisam znao, dok nismo došli dotičnom u posjet. Oni su prijatelji po skijanju.
Dođemo mi, moji domaćini i ja, teškom mukom jer je jako mrzlo ( - 9 ) i puno snijega, kod Toneta i njegove Marije u hižu. Rukujemo se s njegovom ženom, pa onda s njim, a žensku je povuka i poljubio u lijevi, pa u desni obraz, pa pravo u usta. Faktor iznenađenja, od lascivnog starčića, zašiljene ćele. Poslije je grčila usta ka da je pojela friškog spuža, pa je cijelu večer ljuštila rakijetinu i držala u ustima, hehe. Da joj bude «lakše», prozvao sam je Tončka.
Ženske su ostale pričat o kolačima, a nas tri, (usput je moj domaćin svratio u wc), smo pošli u njegovu radnu sobu. Sjeo on za radni stol, ja gledam po zidu slike raznih interijera a to mu je bila i profesija. Kad, u kantunu primjetim malu sličicu onog slizane kose s prepoznatljivim brčićima, reko' ja:
- Dida Adolf.- Gledao me, smišljajući kako postavit pitanje....a onda reče.
- Je, je,… voliš ga.?-
Je, moš mislit, a luda čov'ka, mislin se ja. Onda ja nakrivim glavu, podignem obrve, i okrenem se, vedrog lica, i rekoh.
- Aha, ….on je bio pravi.-
- Prijdi, budem ti neš kazao.- Otvori jednu ladicu pa zavuče ruku ispod spisa i izvadi smotuljak. Otvori, a unutra bukvica, ili kako se već zove, i željezni križ.
- Viš, ja sam bio njegov vojnik, heee, heee.- Ja obisio vilicu, a on brže spremio, jer su se i otvarala vrata, dolazio je moj domaćin. Ebi ga, nisam ga fascinirao.
I tako sjedimo i pričamo o nečemu bez veze, dok nisam spomenuo more. Veli on:
- Tvoja Hrvaška je na morju uvela vinjete.- Ja se čudim, a veli moj domaćin da piše u novinama. Ja njima:
- To može biti jedino porez koji i ja plaćam.- A on meni:
- Vi ne držite riječ.- A ja:
- Ma nemojte.- A on će:
- Imate govna za pregovarače, vi nama kradete zemljo i naše morje.-
Onda sam mu ja reko da ne volim imati posla s govnima ni amo ni tamo. A on je reko, da bi volio da je živ veliki vođa pa se mi ne bi tako ponašali. A ja sam mu reko, možda bi i bio živ da ga nismo sredili. Napravio je groznu facu, a za par sekundi sam saznao i zašto, jer se smrad proširio i štipao za oči kao da je krepane mačke ručao. Ja i moj domaćin smo trpili, kao ono, svakome može uteć, a lijepo ponašanje ne dopušta protest. Ma ovo je teklo, a ne uteklo, jer se više nije moglo izdržati. A ništa se nije čulo, utiho. Onda je moj domaćin reko.
- Tone, spustil si ga, ha, vrag te jebal.- A on je ponovio svoj prepoznatljivi smijeh i reče.
- Haaa, haaa, jedan od mnogih.- Onda ja više nisam mogo izdurat i otvorio sam velika dupla vrata, u zadnji čas prije gušenja…Uletio čisti zrak kao da nas ponovo spašava od velikog vođe. Smrzavali smo se, ali više nije dimio, biće mu se stisnuo šupak od leda. Nije, valjda, mislio vodit pregovore sa dimnim signalima, heee, heee.
Eto ti, i sad ti pregovaraj o važnim pitanjima, a zraka nemaš, a taman smo bili na dobrom putu da se o ničemu ne dogovorimo. Tone, Tone, vrag te jebal, ugradit ćemo ti katalizator.